Национална организација потрошача Србије ускоро креће са контролом хране која се продаје у такозваним фаст фоод ресторанима. Шта грађани Србије и, нажалост, углавном деца једу по киосцима брзе хране, НОПС ће објавити на свом сајту, све са именима објеката чији производ нису задовољили минимум стандарда безбедне хране.
Потрошачке организације одавно указују на то да су се приче о здравој домаћој храни и производима са мирисом и укусом преселиле у мит, док је стварност упозоравајућа. Домаће сточарство је на издисају, производња уназад две деценије сваке године опада од три до четири процента, док се велики ланци трговине због ниже цене окрећу увозу меса, па смо тако прошле године увезли 14.000 тона меса.
Превасходно из Бразила и Аргентине, земљама где се стока храни генетски модификованим организмима (ГМО). Због попуста неретко се купује месо којем ускоро истиче рок трајања. Али ни домаћа производња није као што је некада била, поготову нема ништа од храњења свиња жировима као што је било у време Књаза Милоша, када је Србија увелико извозила чувене мангулице и крупну стоку у Аустроугарску, Венецију, Холандију… Сада домаћи фармери стоку кљукају антибиотицима и хормонским ињекцијама не да би спречили болест већ да би брже добили на тежини и што пре остварили зараду.
Ветеринар др Мирослав Стојшић каже да правилници налажу да се месо за пљескавице и ћевапе прави од јунећег меса прве и друге категорије, али да је то испоштовано на свега два до три продајна места у Београду. Уместо тога у роштиљско месо се ставља лој, соја и пилећи машински откошћено месо (МОМ) треће категорије, где се стављају шије, тртице и леђа.
– Произвођачи МОМ увозе за 40 до 50 динара по килограму и то стављају у саламе, шунке у цреву и кобасице. У појединим западним земљама то је забрањено и за мачке, јер се у костима депонују сви тешки метали, хормони и антибиотици – упозорава за београдске медије овај начелник Републичке ветеринарске инспекције у време СРЈ.
Проблематично тржиште
На питање какву храну једемо, председник НОПС Горан Паповић каже да то нико не може да каже са сигурношћу.
– Тржиште је толико проблематично због домаћих и страних шпекуланата. Шверц је увелико присутан, а ако је храна нелегална то није у надлежности ветеринарске инспекције већ полиције. Све што је у легалним токовима ми са надлежнима у ветеринарској инспекцији покушавамо да уведемо у ред – каже Паповић за "Вести".
Како препознати право месо
Када кренете у набавку намирница, поведите рачуна о боји, изгледу, мирису и року трајања, саветују на сајту Асоцијације потрошача Србије. Код младог живинског меса грудна кост је мекана, а боја ногу светла и глатка. Најбоље је узимати свињско месо светле боје које није масно, код старе свиње котлет је већи, а месо прошарано крупнијим масним жилама. Када бирате јунетину треба узимати ону тамноцрвене боје прошарену ситним жилицама. Млада јагњетина је светлоружичасте боје, а када је реч о овци или овну – светлоцрвене.
Извор: Вести
