Од шест милиона издатих платних картица у Србији, само се половина користи, показали су недавни подаци Одбора за картице Привредне коморе Србије. Разлог – мала куповна моћ и ниске зараде, као и и „дебеле“ камате по којима смо рекордери у Европи.
Оне се крећу од 23 до 33 одсто годишње, а најчешће су 2,5 одсто месечно. У Хрватској се на картице плаћа камата од 10,11 одсто а у Македонији 10,9 одсто.
Удружење банака Србије указује да је потрошња кредитним картицама мала, јер од одобреног лимита од 84,6 милијарди динара, мање од половине је искоришћено. Ако се упореде подаци из 2009. године, када је сваки становник Србије био задужен са 61 евро кредитним картицама, сада је то свега 45 евра по глави грађанина наше земље.
Истовремено, истраживање МастерИндекс, које спроводи компанија МастерКард међу активним корисницима платних картица, показује да они грађани Србије који користе платне картице то чине у просеку барем једном недељно, а највише за куповину хране у супермаркетима и то ону већу од 1.500 динара.
Дебитне картице, како се наводи у саопштењу ове компаније, поседује 51% испитаника, 13% поседује кредитне картице, а 32% грађана има и дебитну и кредитну картицу.
Дебитне картице грађани најчешће користе за куповину хране, на шалтерима банака и банкоматима, куповину одеће и на бензинским пумпама. Кредитне картице се такође најчешће користе за ове куповине, само нешто ређе у односу на дебитне картице.
Посматрано по старосним категоријама, дебитне картице су најчешће корсити млађа популација старости између 18 и 24 године, док кредитне картице користе потрошачи старији од 35 година.
Када је реч о разлозима за одабир одређене картице, испитаници су најчешће наводили додатне погодности као што су одложено плаћање и осигурање, доступност банкомата, репутацију банке и ниске камате.
Истраживање МастерИндекс је такође открило где би то грађани желели да плаћају картицама, а где тренутно нема довољно или нема уопште терминала за такво плаћање – то су првенствено државне и локалне институције (24%) и телекомуникационе компаније (22%). Испитаници, њих 22%, рекло је да би плаћали картицама у локалним, малим продавницама, 18% би желело ту опцију у свим такси возилима, а 16% на пијацама.
Сваког месеца грађанин који користи кредитну картицу може да отплати минимум пет одсто од начињеног дуга, али то је мач са две оштрице, јер када истроши цео лимит, онда практично сваког месеца банци отплаћује само камату. Због тога је и кашњење у отплати обавеза за коришћење кредитних картица највеће.
Извор: Каматица
