Високе температуре су разлог више да се запитамо какву храну једемо, посебно на улици. Од пре три године, наши угоститељски објекти су, по Закону о безбедности хране, у обавези да уведу Хасап стандард, систем који осигурава безбедност хране у производњи, преради и промету. Да ли су то заиста и учинили?
Залогај у Србији је за многе госте укусан, али угоститељи морају да гарантују и да је безбедан. То могу уз помоћ Хасап стандарда, којим се прати пут хране и препознају опасности у производњи.
Нема тачних података колико објеката има тај стандард. Процењује се тек сваки десети ресторан.
Покварен производ, прљавштина у просторијама где се кува и служи храна, посуде које нису отпорне на бактерије, тога нема уколико угоститељски објекат има Хасап стандард.
"Пре свега, желимо безбедну храну за наше потрошаче. То је његова суштина. Да било ко ко се налази у ланцу хране, од њиве до трпезе, има безбедан производ за крајњег потрошача. За увођење Хасапа све зависи од величине фирме, компликованости процеса, а то све зависи и од саме преданости у фирми", истиче Игор Панин, директор аустријског Сертификационог центра.
За угоститеље све је скупље ако консултант за увођење Хасапа процени и да кухињи треба више од промене даске и кашике.
Они који имају сертификат и поштују правила тврде да се на крају све вишеструко исплати. Помаже им да победе конкуренцију, али мења и лоше навике запослених.
"Да сви запослени промене своју свест, да буду упућени у то колико је битна хигијена њихових униформи, прање руку, колико је битна хигијена кухиње, редовна дезинсекција, дератизација кухиње", објашњава Марија Симић, менаџер ресторана.
Имамо ли вишак поверења у произвођаче или мањак жеље да проверавамо квалитет хране?
Кренули смо од Лесковца, престонице роштиља. Тамо – локалпатриотизам, у квалитет хране мало ко сумња.
Због лоше хране годишње није добро сваком трећем становнику света. Управо Хасап и примена строгих хигијенских правила може да смањи тај проценат.
Међутим, код нас се тог стандарда многи угоститељи придржавају, али само на папиру.
"Велика је одговорност на произвођачима и велики ризик ако они са папиром машу, а ако је у процесу производње све запуштено. Овде је, пре свега, одговорност да државним органима. Питање је да ли је број инспектора довољан или није. Мора да се контролише свака производна јединица", наводи агроекономски аналитичар Милан Простран.
Јесте највећа одговорност оних који су Закон прописали, али је важно да вишу свест о томе какву храну једу имају и они који су последњи у ланцу – купци.
У свету нема недоумице, Хасап се показао као најефикасније средство за контролу исправности хране, што је званичан став Светске здравствене организације. А јасан је и став Европске уније, од Србије тражи строжу контролу хране, али не на папиру већ и у пракси.
Извор: РТС
