Заведени рекламом “здрава храна“ у називу продавнице, потрошачи купују мноштво нездравих артикала препуних масти, шећера, адитива, конзерванса, емулгатора…
– То је класично довођење потрошача у заблуду. Органски производи не би смели да стоје поред индустријских. То је непоштена пословна пракса, обмана, превара. Не могу чипс, бомбоне и чоколаде да се продају као здрава храна – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
Али, трговци “здравом храном“ ту не стају. То је само један начин обмане потрошача.
– На биљним производима често пише “без холестерола“. То је чиста обмана, навођење људи да помисле да је производ здрав, без икаквог основа. Биљна уља не садрже холестерол, а ако то пише на производима у чврстом стању, то само значи да не садрже животињске масти него још штетније трансмасне киселине – каже нутрициониста Наталија Маринковић.
Верујући власницима који радње рекламирају као “продавнице здраве хране“, купци ће пазарити класични кекс, чоколаде са шећером, премасне и нимало здраве грицкалице од интегралног брашна, пахуљице и овсене каше препуне заслађивача, сокове са малим процентом воћа, биљне сиреве са додатим аромама, конзервансима, адитивима. Купиће оно што су мислили да избегавају.
Највећи део асортимана је у ринфузу, купује се на мерење. Отворене папирне вреће и кутије са брашном најчешће стоје на поду, супротно санитарним прописима, па се у чају или зачинима често нађу бубе и каменчићи.
– Чак и здрава храна је проблематична. Коштуњаво воће обично је са Далеког истока, а ми не знамо да ли је генетски модификовано – каже Паповић.
На фиокама и у витринама са шећером, слаткишима и чајевима најчешће нема декларације. Купац не зна да ли производ садржи алергене, одакле долази и до када може да се употребљава. Истекао рок трајања и недозвољена продаја у ринфузу и услуживање муштерија без рукавица, најчешће су неправилности са којима се инспектори сусрећу. Кад допуњују рафове, досипају производе на исте површине, без претходног чишћења.
Голим рукама
У Санитарној инспекцији кажу да редовно обилазе и продавнице здраве хране и контролишу хигијену просторија и опреме.
– И кад се храна чува у адекватним условима, начин услуживања је често споран, па може доћи до секундарног загађења. Продавцима зато није дозвољено да услужују голим рукама, него кашиком или заштитним рукавицама – кажу у инспекцији.
Извор: Блиц
