Иако је усвојен нови правилник, на тржишту је и даље много производа са декларацијама које не одговарају саставу.
Нови Правилник о декларисању, означавању и рекламирању хране унео је доста новина и олакшао потрошачима куповину, међутим до потпуног усаглашавања са прописима ЕУ има још посла. Произвођачи су већ у обавези да посебно обележавају алергене у намирницама, али на полицама и даље има највише старе амбалаже пошто је произвођачима дат прелазни рок од 18 месеци да се у потпуности прилагоде новим правилима. Да би и грађани у међувремену научили како да читају декларације и да им то пређе у навику, ИХИС нутриционизам је са Асоцијацијом потрошача Србије покренуо истраживање о томе колико потрошачи у овом тренутку разумеју оно што пише на производу. Досадашња пракса је показала да већина не разуме колико је важно упознати производ пре куповине, због чега су често жртве превара или заблуда у које их је произвођач довео.
– Нови правилник је увео и обавезу нутритивног декларисања уколико производ носи неку здравствену изјаву, прописана је и величина слова која су сада већа на декларацијама. Посебно је важно да се сада и алергени истичу тамнијим словима тако да купци брзим прегледом могу да уоче да ли неки производ садржи алерген – каже технолог Даница Зарић, директор ИХИС нутриционизма, која за „Политику” говори и о најчешћим замкама у којима се потрошачи могу наћи у најпродаванијим групама производа.
Према њеним речима, од 5. априла 2015. године код нас више неће моћи да се чују ни обмањујуће рекламе, јер следи сређивање и ове области, а потпуна заштита потрошача очекује се са новим правилником о нутритивним и здравственим изјавама на коме интензивно ради Министарство здравља.
Шта је квалитетна чоколада
Код чоколаде обавезно треба погледати садржај какао делова, тај податак се налази после пописа састојака. Што је садржај суве материје какао делова већи, чоколада је квалитетнија. Популарне црне чоколаде су здравије и корисније за организам од млечних. Минимални услови за млечну чоколаду су 25 одсто какао делова и 3,5 одсто млечне масти. Што је количина ових састојака већа, чоколада је квалитетнија. На тржишту можемо наћи млечну чоколаду и са 35 процената какао делова. Такође, што је какао маса у списку састојака ближа почетку, на првом или другом месту, чоколада је квалитетнија. Списак састојака се пише по количини додатих састојака. Дозвољено је да се пет одсто квалитетног какао маслаца из чоколаде замени биљном машћу. Ипак, квалитетна чоколада садржи само какао маслац, а податак да ли у чоколади има биљне масти означен је на декларацији „садржи биљну маст као додатак какао маслацу”.
Избегавати вештачке боје
Присталица сам искључиво природних боја у производима. Са произвођачима кондитора ИХИС нутриционизам планира да мења вештачке боје природним. Производи су мање атрактивни за децу, јер нису са прејаким бојама, али су зато здравији. Мајке треба да избегавају кондиторске производе који садрже боје: Е-102, Е-104, Е-110, Е-122, Е-124, Е-129. Ако је правилно декларисан производ са неком од ових боја, требало би да има истакнуту изјаву „може неповољно да утиче на активност и пажњу деце”. Ипак мајке треба да прочитају комплетан састав производа, како би утврдиле да ли се нека од ових боја налази у производу.
Такође, због кондиторских производа је потребно стално подучавати потрошаче. Мајке би при куповини слаткиша за своју децу требало да се присете британског стандарда и стандарда Светске здравствене организације, по којима се препоручује онај производ који на 100 грама или 100 милилитара не садржи више од 15 одсто шећера, 20 одсто масти и 1,5 грама соли.
Сок од бруснице, а највише јабуке
Намерно завођење потрошача најприсутније је у овој категорији производа. Најчешће се доводе у заблуду величином слова и сликама. За сок који је мешавина бруснице, јабуке и нара, произвођачи обично на предњој страни истакну само слику и назив бруснице, а у саставу стоји да је највише јабуке, а најмање бруснице. Потрошачи морају читати списак састојака, јер је он написан по опадајућем низу састојака и поред сваке воћке стоји колико је њеног сока додато у мешавину. Јабука у тој мешавини није небезбедна или лоша, али ако је потрошач одвојио новац за сок од бруснице онда треба и да добије брусницу, а не јабуку. Слично је и са соковима „мултитропик”, у којима је три одсто тропског воћа, а 30 процената јабуке.
„Посни” производи са протеинима млека
У ЕУ на јогурту и производима са пробиотским културама не можете наћи изјаве да поправљају, помажу, регулишу или побољшавају имунитет и пробаву. ЕФСА је одобрила само здравствену изјаву за живе јогуртне културе и она гласи: живе јогуртне културе доприносе лакшој пробави лактозе, и то би било све што може да стоји на јогурту. У Србији је стање непромењено и даље смо преплављени јогуртима са тенденциозним здравственим изјавама. Преплављени смо и заменама за павлаке или посним павлакама, посним сиревима, шлаг кремовима са биљним масноћама. Замене за павлаку (слатку или слану) никако не могу у свом називу носити име павлака. Термин „павлака” на прехрамбеним производима, и то у имену производа, наводи потрошаче на мишљење да се ради о категорији млечних производа, а те замене не садрже млечну маст. Информације о производу не смеју бити обмањујуће, а посебно у идентитету и производу не смеју се приписивати својства која нема.
Такви производи треба да носе називе „биљни крем за кување” ако је слана павлака – или замена за шлаг на бази биљних масноћа ако је реч о слаткој павлаци. Потрошачи који не читају списак састојака, овакве производе чак сматрају и посним јер немају млечну маст и користе их за разне ђаконије за посне славе, али ако прочитају састав производа, видеће да се у њему налази казеинат – протеин млека, тако да никако не може да се сматра посном намирницом.
Извор: Политика
