На акцијским снижењима могуће је уштедети, али је опрез неопходан јер се под наводном распродајом купцима често пласирају лажи.
Кад су у питању прехрамбени производи, то су они пред истеком рока трајања или намирнице чија је цена само неколико пара нижа од редовне.
– Недавно сам у једном супермаркету купила гел за туширање чија је цена на акцији била 216 динара. Бацила сам поглед на ситним словима исписану стару цену и видела да је цена без снижења била 216,99. То значи да је гел на великој акцији јефтинији мање од једног динара – каже Владана Стокић (28) из Београда.
Ово је само један пример тога како трговци обмањују потрошаче, играјући на карту сиромаштва и потребе да се при куповини уштеди сваки динар. Да грађани реагују на акције, показује податак да производи који су на снижењу бележе и до 70 одсто већи промет него иначе.
Иако куповина на снижењима може да донесе уштеду, она у исто време покреће и вечито питање квалитета производа. Искуство потрошача говори да су на акцијама у мањим продавницама често бајати производи при истеку рока трајања.
– Десило ми се да у комшилуку купим витамински препарат 50 динара јефтинији, јер му дан касније истиче рок. То нигде није било назначено, а на већини кутијица је био изгребан датум – каже Марко Јауковић (38).
Како би купце навели да потроше више, супермаркети често знају да ставе сличне производе са различитим ценама једне поред других, па тако збуне купце који више не знају шта тачно купују и по којој цени.
– Постоје правила како се оглашава акцијска роба: издвајањем на видљиво место, са истакнутом ценом пре и после појефтињења, а уколико рок употребе истиче, и то треба јасно да буде истакнуто – објашњава за “Блиц“ Вера Вида, председница Центра за заштиту потрошача.
Неретко се дешава и да се акције рекламирају и на телевизији и у новинама и на флајерима, а када купци дођу да пазаре јефтинију робу, трговци им кажу да су “залихе“ робе која је била на акцији продате.
– То су најзаступљеније преваре у Србији. Те и оне са лажно оглашеном висином снижења, односно с погрешном информацијом о томе да ли је цена стварно снижена, рецимо, за 70 одсто или је толико снижен само један артикал док су остали јефтини 10 одсто – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
Дешавало се и да се акцијска цена деликатеса на волшебан начин претвори у редовну или се мања грамажа неког воћног напитка рачуна као цена једног литра.
– Акцијске цене формирају се у договору са добављачима, дела зараде одричу се обе стране да би понуде биле што повољније. Наравно, обе стране имају користи што кроз рекламу, што кроз већу продају – објашњавају у трговинском ланцу.
Извор: Блиц
