Само за најважније животне потребе просечној породици у Србији потребно је најмање 120.000 динара, двапут више од износа просечне потрошачке корпе за домаћинство. Тако показује рачуница Националне организације потрошача Србије, а знају и наши џепови. С тих 120.000 динара могу се платити рачуни, намирнице, школски прибор и најважније дечје потрепштине, односно обезбедити живот.
У рачуници НОПС-а нема летовања, зимовања, куповине новог аутомобила, стана, одласка у ресторане, активнијег друштвеног живота… Колики би буџет домаћинства требало да буде ако се све то укључи, не може се, наравно, прецизно рећи. Али, рецимо, једна породица за летовање потроши годишње 1.500 евра и да за зимовање да исто толико, да за аутомобил плаћа месечну рату од 100 евра, да за рату кредита за стан издваја месечно 300 евра, да цех у ресторанима за месец дана плати 200 евра, да за компјутере и опрему да од 50 до 100 евра, а за мобилне телефоне – нове апарате и рачуне – 100 евра месечно, да купи нов намештај и белу технику за коју би трошак на месечном нивоу износио око 150… речју, да приушти себи живот какав се у развијеним европским земљама сматра скромним, било би јој потребно још око 140.000 месечно. Заједно с оних „основних” 120.000 динара, то је 260.000 динара, а породице с таквим примањима у Србији свакако нису у већини.
– Нисмо ни рачунали колико би све то коштало. Заправо, имали смо намеру, али смо схватили да би се то можда оценило непримереним ситуацији у којој смо. Најгоре је што та ситуација траје дуже од двадесет година – каже за „Дневник” председник НОПС-а Горан Паповић.
То, наравно, не рачуна ни званична статистика, а по њој, једној, додуше трочланој породици каква је сада просечна породица у Србији, по последњем мерењу треба 65.766 динара. Реално је много дугачије.
– Надлежни кажу да су корпу правили према навикама потрошача. Где то има и шта то значи? Је ли то наша навика да једемо сарму без меса и го пасуљ? Уместо да се израчунају стварне потребе грађана, онако како се ради у развијеним друштвима, нама се подмећу нереални подаци добијени на основу навике потрошача. Никада нисмо видели анкете – да ли је, рецимо, узето у обзир то што број дневних калорија потребних организму није исти за дете, физичког радника, службеника? Све се ти параметри у Европи мере и прецизно одређују – каже Паповић, додајући да о томе шта се у европским земљама сматра износом довољним за нормалан живот најбоље говори податак да азиланти добијају помоћ од 800 евра.
У Привредној комори Србије су израчунали да је потрошња хране у паду. Трошимо мање хлеба, пецива, млека, шећера, воћа и поврћа. Просечан рачун у продавници пао је с непуних 600 динара на 300, а грађани у велике куповине иду једном месечно. Тако су израчунали и у Унији послодаваца Србије, у којој наводе податак да су појединачни пазари у трговини, од 2008. године, опали 30,4 одсто.
– Све је то тачно, али не може то бити поуздан податак. Дневно вам треба око 2.500 динара да бисте прехранили породицу. Значи, то је око 70.000 динара, што значи да само трошкови за храну премашују износ целе просечне корпе која се званично рачуна. Ако на то додате рачуне, гардеробу, ствари неопходне за децу – и 120.000 динара је мало – каже Паповић.
На дну
Потрошња по становнику у Србији је, по проценама европског завода за статистику Еуростат, прошле године износила 43 одсто просека Европске уније. Стварна индивидуална потрошња (АИЦ) по становнику, као мерило материјалног благостања домаћинстава, исказана стандардима куповне моћи, кретала се прошле године у распону од најнижих 49 одсто ЕУ просека у Бугарској до највиших 138 одсто у Луксембургу.
У групи с највишим нивоом стварне индивидуалне потрошње по становнику, иза Луксембурга је Немачка, с 25 одсто већом потрошњом од просека у ЕУ. Следе Аустрија, Шведска, Данска, Белгија, Финска, Француска и Велика Британија, где је потрошња десет до 20 одсто већа од просека 28-члане Уније. Хрватска је на 25. месту на лествици земаља ЕУ са стварном индивидуалном потрошњом по становнику у висини 61 одсто просека у ЕУ.
Извор: Дневник
