У Европској унији се бацају огромне количине намирница, па је покренута иницијатива да се рецимо брашно и пиринач ставе на листу трајних прехрамбених производа.
Холандија и Шведска су у институцијама Европске уније покренуле иницијативу да се одређене намирнице, попут брашна и пиринча, али и многе друге, ставе на листу трајних прехрамбених производа. Оне предлажу да се произвођачи тих намирница ослободе обавезе да на амбалажи наводе минимални рок трајања, односно ознаку – „најбоље употребити до”.
За сада су, како преносе медији, вољне да се одазову овој идеји Аустрија, Данска, Немачка и Луксембург. Оправдање је да се сваке године у ЕУ баци од 90 до 100 милиона тона јестиве хране, а 30 одсто одсто тих количина због истека датума на ознаци „најбоље употребити до” (енгл. „best before”), односно због недовољне информисаности купаца о (великој) разлици између тог обавештења и оног другог – „употребити до” (енгл. „use by”).
Због тога су Холандија и Шведска у свом писму навеле како би Европска комисија требало да продужи листу трајних производа, па на тим производима не би требало да буде истакнута ни ознака „best before”. За средину овог месеца већ су најављени неки законски предлози за решавање овог великог проблема.
Међутим, постоје и другачија мишљења због страха да би тако стриктне и нагле одлуке могле да угрозе права потрошача. Највећи противници ове идеје већ упозоравају да се грдно варају они који мисле да је иницијатива покренута у интересу потрошача. Коментари су да до сада такву храну нису хтели да дају ни хуманитарним организацијама, а сада би да је продају. За многе ово није најбоља идеја и због иначе лошег искуства са означавањем рокова трајања. Јер све чешће се дешава да је храна покварена чак и у року употребе, а све су учесталија и тровања, па је људима потребно више, а не мање информација о безбедности хране.
Овим поводом огласило се и хрватско министарство пољопривреде. Како преноси хрватски „Нови лист”, иако је начелно прихватило предлог, ово министарство је упозорило да ипак „не треба срљати са укидањем ознака о року трајања, а као прихватљивије решење предлаже продају такве хране (која је још здравствено исправна) по сниженим ценама. Уз обавезно осигурање које би дали произвођачи да су такве намирнице здравствено исправне.
– Тако означена храна здравствено је исправна и сигурна за конзумацију и након наведеног датума. Ипак, у таквим случајевима донекле је нарушен квалитет, укључујући сензорна својства производа. Изостављање датума минималне трајности на етикети могло би да резултира обмањивањем потрошача – наводе стручњаци хрватске Управе за квалитет хране. Ако се и прошири листа намирница која би била изузета од навођења датума минималне трајности, додају, таква би храна морала да буде означена бар датумом производње, како би купци били јасно информисани о њеној „старости” и могли да одлуче да ли да је купе или не.
Кафа добра и после две године?
Европска комисија саветује потрошаче шта да раде када храни истекне период „најбоља за употребу” („best before”). Рецимо, млевена кафа којој је истекао овај рок неће нашкодити ни две године након овог периода, али сигурно ће јој с временом ослабити арома и укус. Ако је прошло пола године од тог датума, на пример, и ако је вакумирана кесица неотворена – таква кафа је и даље здравствено исправна, али мање ароматична, што није разлог да је баците. Да би тако скувана кафа била једнако квалитетна као и првог дана, треба је само додати више приликом кувања.
Разлике у ознакама
Између две ознаке купци углавном не праве разлику, иако је она значајна. Када на етикети пише „best before” реч је о минималном року трајања, после ког је намирница и даље здравствено исправна. Храна са „употребити до” („use by”) ознаком је, с микробиолошког становишта, брзо кварљива и уколико се не конзумира у наведеном максималном року може да буде опасна по здравље. Када произвођач истакне „најбоље употребити до” он гарантује да ће до тада (до тог датума или периода) његов производ бити најбољег квалитета, а после тога ће полако почети да губи на квалитету, једнако као и укус, текстуру, арому, нутритивну вредност. То нипошто не значи да је после наведеног датума та храна здравствено неисправна, већ је – уколико није дошло до оштећења амбалаже и није када је отворите „сумњива” – и даље добра за употребу још недељама, месецима па чак и годинама.
У већини случајева овом се ознаком обележава залеђена храна, конзервирано воће и поврће, тестенина и уопштено сува храна.
Извор: Политика
