Према подацима Управе царина, увоз свих врста меса у Србију знатно повећан, а према неким проценама – овај тренд ће се наставити, и то највише свињетине и живинског меса.
Увоз свих врста меса у Србију вишеструко је повећан, што указује на то да потрошачи углавном не купују месо са домаћих фарми. Најдрастичније је порастао увоз свињетине, и то пет пута у односу на прошлу годину, а према подацима Управе царина – повећане су и количине увезене говедине и пилећег меса. Стручњаци зато истичу да несумњиво већ увелико једемо свињско месо из Аустрије, Немачке, Хрватске, па чак и Македоније (која од нас купује кукуруз, а враћа нам „полутке“), док живина долази из Италије, Словеније и Хрватске. Само јунеће месо још опстаје, али је потрошња ове врсте код нас изузетно мала. И поред тога што се до сада углавном сматрало да су највећи увозници прерађивачи и да замрзнуто месо завршава углавном у прерађевинама, то није тачно. Посебно зато што се увозе полутке, комадно месо које се купцима касније нуди у месарама.
Постоје две категорије: свеже и расхлађено или дубоко замрзнуто. Како се широм Србије купци све чешће жале на квалитет свих врста меса (боја, мирис, укус, свежина..), поставља се питање о каквом месу је реч. Стручњаци сматрају да увозници узимају дубоко замрзнуто месо, али пред истеком рока трајања (он обично износи по неколико месеци), па када се нађе у продаји оно је већ изгубило доста и на нутритивним вредностима и на квалитету.
– Сточарство је у изузетно тешкој ситуацији и пропадање траје деценијама. Последњих година је проблем што се велики трговци све више ослањају на увознике, док је раније њихово снабдевање било везано за услужни тов преко комбината и задруга које су према потребама производиле за њих, а купци су знали шта купују. Сада, иако би то требало да буде декларисано и наглашено, купци се и не распитују, а већина верује да је месо које набављају из домаће производње, каже наш саговорник добро упућен у прилике на тржишту меса који је желео да остане анониман.
У Управи за ветерину су за „Политику” још раније указивали да се чини да потрошачима очигледно није јасан израз „свеже месо”.
Они објашњавају да је и одмрзнуто месо свеже месо и да никако не сме да се посматра у колоквијалном контексту свежине хране.
– Израз „свеже месо” односи се на охлађено и смрзнуто месо, а то значи месо које није излагано никаквом процесу конзервирања осим хлађења, замрзавања или брзог замрзавања, укључујући и месо које је упаковано под вакуумом или у контролисаној атмосфери – наводе у Управи за ветерину, додајући да месо може да се одмрзава једино у објектима који су регистровани за то или за прераду у производе од меса. Они додају да уколико се ставља у промет, на декларацији мора јасно да пише да је реч о одмрзнутом месу, како се не би поново замрзавало као и да обавезно мора да се назначи који је рок употребе.
Стабилизација домаћег тржишта и боље стање у сточарству, а тиме и снабдевању домаћим месом, могли би се догодити уколико, сматрају стручњаци, Србија добије дозволу за извоз у Европску унију, што тренутно није могуће због свињске куге. Обнављање производње посебно у случају узгоја свиња могуће је, и то у релативно кратком року (за разлику од говедарства). Само извоз би могао знатно да промени ову ситуацију. Тренутно се око 80 одсто свињског меса производи у малим газдинствима, а према последњим подацима Србија има око 3,3 милиона свиња, а додатни проблем је и то што је велики број животиња страдао у поплавама. Највећи региони за узгој свиња су обреновачки, мачвански, свињарски Срем и западна Бачка.
И када је реч о увозу живине – ситуација је слична, а према проценама Радета Шкорића, директора Заједнице живинара Србије, биће све теже, посебно за домаће произвођаче, јер се може очекивати још већи увоз.
– И док је раније била ситуација да се највише увозило машински откоштано месо – МОМ, све више се дешава да се сада увози и пилетина у комаду. Интересантно је и то да се у току дана јављају разлике и до 40 одсто у цени пилећег меса код различитих произвођача, што указује да се нешто догађа на тржишту овог меса – каже Шкорић.
Обавезно навођење порекла робе
Увоз меса односно количина која се увезе искључиво је однос понуде и потражње и економских трендова у индустрији и преради меса, кажу у Управи за ветерину.
– У складу са важећим прописима Републике Србије, сва храна која се пушта у промет мора бити безбедна за потрошача, прописно означена и декларисана (жиг на месу или идентификациона ознака на етикети или декларацији). Ради утврђивања следљивости у самом жигу или ознаци налази се извозни контролни број објекта порекла пошиљке. На декларацији се наводе подаци о датуму производње, року употребе, врсти производа и производном објекту и начину чувања, објашњавају у Управи за ветерину.
Извор: Политика
