Са обмањујућим и насртљивим пословањем и неправичним уговорним одредбама потрошачи се готово свакодневно сусрећу, али од њих нису довољно заштићени. Нови Закон о заштити потрошача уводи ефикасније механизме наџора и санкционисања непоштеног пословања.
Заштита – Сви смо сведоци непоштене пословне праксе којима несавесни трговци доводе у заблуду потрошача, пружају нетачне информације и остављају погрешан утисак како би навели купце да донесу одлуку о куповини коју иначе не би донели. Рекламирање да је производ без адитива, да је произведен у ЕУ или да је органског порекла, а да то заправо није случај, само су неки од примера. У ову групу спада и рекламирање модела аутомобила који се не може купити по наведеној цени, обавештења мобилног оператера о промени пакета без претходног пристанка потрошача или бесплатан кредит иза којег се крију административни трошкови.
– Нацрт новог Закона о заштити потрошача садржи цело поглавље намењено овој теми, укључујући и санкције за несавесне трговце. Досад овај институт није био коришћен у пракси и многе непоштене радње на тржишту пролазиле су некажњено – каже Матеја Ђуровић, експерт за Право заштите потрошача.
Оно што пак остаје као проблем је чињеница да многи потрошачи и не знају да су жртве.
Телефонски маркетинг
Када се трговци грађанима више пута обраћају телефоном без њихове сагласности и том им приликом нуде робу, честитају рођендане, или обавештавају их да су срећни добитници наградне игре на којој нису ни учествовали, многи тумаче као насртљиво, а самим тим и непоштено. Насртљиво је и посећивање потрошача у његовој кући или стану и игнорисање његових захтева да купац напусти његов дом и да га више не посећује.
Лажно истицање логоа
Истицање заштитних знакова појединих институција које гарантују и симболишу одређен ниво квалитета без одобрења тих истих институција, попут самосталног истицања логоа који показује да је одређени производ органског порекла. Овде спада и лажно рекламирање да је производ направљен у ЕУ.
Агресивно насртање на купца да купи производ
Непоштено је обавештавање потрошача да ће посао или опстанак трговца бити угрожен, да неће моћи да храни или школује децу уколико не прода производ. Стварање утиска да потрошач не може да напусти пословни простор све док не склопи уговор и искоришћавање несрећних околности у којима се потрошач нашао, такође је непоштено.
Утицај на децу
Непоштено је и оглашавање којим се деца наводе на то да купе одређени производ, јер ће без њега бити лошији од осталих. Проблематично је и оглашавање којим се деца наводе да наговоре своје родитеље или остале пунолетне особе да им купе оглашавани производ.
Скривање информација, непоштени уговори
Потрошач мора да зна шта тачно купује, па је свака неразумљива и двосмислена информација део непоштеног пословања. То је, такође, и стављање нечитке декларације, написане ситним, бледим и мутним словима. Уношење неправичних и штетних одредби у опште и типске уговоре, чији је смисао стављање потрошача у неравноправан положај, довођење у заблуду, па чак и материјална штета. Скривање важних одредби у тексту на дну стране написаном ситним словима.
Производи који “лече”
Разне тврдње којима се одређеним производима приписују бројна лековита својства пример су непоштене праксе, уколико оно што се рекламира није истина. Изношење невероватних тврдњи о губитку килограма „преко ноћи“, олакшавању болова, расту косе, али и рекламирање да је производ без шећера, конзерванса или адитива, да је добар за срце, крвне судове и слично, а да то није доказано.
Извор: 24сата
