Храна која се продаје на уличним киосцима и у пекарама није довољно безбедна, што доказује и више масовних случајева тровања последњих месеци.
Тринаесторо београдских основаца завршило је пре неколико дана у болници због тровања у школској пекари. Месец дана раније 50 малишана из ваљевских вртића добило је салмонелу. Крајем прошле године 259 београдских ученика отровало се шпагетама, у Великој Плани је у марту притворен трговац осумњичен да је месо угинулих животиња мешао са хемикалијама да би изгледало свеже, а затим га продавао у киоску.
Рад фаст фудова проверава чак шест инспекција. Ветеринарска инспекција контролише исправност меса и прерађевина, пољопривредна поврће, сиреве и јаја, туристичка грамаже, санитарна хигијену објекта и особља, тржишна цене, док пореска инспекција проверава издавање фискалних рачуна. Због малог броја инспектора контроле су веома ретке, па потрошачи брзу храну често узимају на сопствени ризик.
У Ветеринарској инспекцији кажу да у ресторанима брзе хране најчешће затичу лоше хигијенске услове, непрописно обучене раднике, месо које стоји ван фрижидера и за које нема доказа о пореклу, храну са истеклим роком трајања.
– Нарочито скрећемо пажњу на лоше чување хране као што су сиреви, мајонез, павлака и разни сосеви који би требало да се држе у расхладним уређајима, а стоје на пултовима – кажу за “Блиц“ у Ветеринарској инспекцији.
У организацијама потрошача истичу да се безбедност брзе хране погоршала када је дошло до промене прописа, па је надлежност Ветеринарске инспекције делом пренета на произвођаче, кланичаре и месаре.
– Лицемерно звучи да затварају киоске брзе хране јер не издају фискални рачун, а не зато што продавци истом руком узимају новац и праве сендвиче, што им бубашвабе иду около – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
Извор: Блиц
