Земље чланице ЕУ су 2013. године кроз Систем брзог упозоравања на храну и сточну храну РАСФФ издале 19 обавештења и упозорења која се односе на робу пореклом из Србије, а од почетка ове године биле су поднете две пријаве. У Делегацији ЕУ у Србији кажу да су повремене неправилности очекиване у трговини храном, али да је чињеница да су Србији потребне боље контроле у овом сектору. У Министарству пољопривреде наводе да је РАСФФ веома користан српским властима како би лакше откриле изворе ризика у ланцу прехране. Систему РАСФФ земље чланице су у 2013. послале 3.205 упозорења и обавештења, што је 8% мање него претходне године. Како је показао прелиминарни извештај, највише пријава било је због патогених микроорганизама попут вируса и бактерија (774) и микотоксина (405). Србија се уклапа у ту статистику будући да се добар део пријава на производе пореклом из Србије односи на присуство афлатоксина и вируса и бактерија.
"Проблеми са безбедношћу хране могу се појавити у било којој земљи. Међутим, српске власти би требало да размотре примљена обавештења и, у случају да је више обавештења за исти тип производа, да предузму неопходне мере у складу са ризицима", навео је шеф одељења за европске интеграције у Делегацији Фрејк Јанмат (Freek Jahmaat).
"Крајњи циљ за Србију је да открије све неправилности што раније у ланцу исхране људи или животиња", навео је он за ЕурАктив.
Конкретно, у систему РАСФФ за 2013. годину за производе пореклом из Србије има 19 упозорења. Од тога је шест поднела Италија због присуства вируса хепатитиса А у мешавини бобичастог воћа са сировином из више земаља, једну Данска због присуства норовируса у малинама дистрибуираним из Пољске, а пореклом из Србије, а једну Хрватска због присуства салмонеле у сладоледу. То значи да је укупно осам обавештења било због патогених микроорганизама.
Биле су две пријаве због афлатоксина, једна због присуства у брашну, а једна у кукурузу пореклом из Србије, Румуније и Бугарске, а обавештења о присуству микотоксина су забележена и у 2014, са две пријаве због охратоксина у штрудлама и крекерима. Микотоксини су отрови из плесни, који су у одређеним производима присутни у веома малим дозама, док у већим могу да буду изузетно штетни за организам.
Остале пријаве односиле су се на присуство пестицида у воћу, страних тела односно ексера и жице у галетама од кукуруза, као и недозвољене супстанце дихлорвос, која је инсектицид, у кукурузу.
Нема бојазни за потрошаче
У оваквим случајевима типичне мере су забрана дистрибуције, одбацивање увоза на граници или повлачење са тржишта, док је у мање озбиљним пропустима, попут недекларисаног присуства млека у кексима са укусом поморанџе које је пријавила Словенија, наложено обавештавање о присуству млека, будући да је реч о могућем изазивачу алергија.
Како је истакао Јанмат, спорни производи не могу на тржиште ЕУ, а земље порекла су обавештене о пропустима и ризицима и на њима је да процене ризик и предузму одговарајуће мере у зависности од ризика.
Начелница Одељења за средства за заштиту и исхрану биља у Министарству пољопривреде Снежана Савчић Петрић рекла је за ЕурАктив да се такви производи повлаче и са српског тржишта, при чему главну улогу у томе треба да одигра онај ко је робу и ставио у промет.
"Међутим, у складу са Законом о безбедности хране сви имају одговорност у повлачењу робе – прво произвођач мора да обавести све своје купце и да повуче робу, сам потрошач који је купио да је врати, а надлежни орган контролише да ли је повраћај робе извршен", навела је она.
Произвођачи, као у најновијем случају штрудли са повишеним нивоом охратоксина, понекад указују да је ризик у обавештењима у неким случајевима преувеличан и да накнадне анализе у европским лабораторијама покажу мањи ризик. Са друге стране, они истичу да власти у Србији преурањено повлаче све производе из радњи, чак и пре европских.
Србији потребне боље контроле
Савчић Петрић из Министарства пољопривреде навела је да обавештења РАСФФ система помажу властима у Србији да лакше открију изворе ризике у ланцу прехране.
Примена РАСФФ-а биће задатак Србије у оквиру поглавља 12 у преговорима са ЕУ посвећеног безбедности хране и ветеринарској и фиторанитарној политици. Информације РАСФФ се, како је навела, дистрибуирају у одговарајуће јединице у Министарству у зависности од тога да ли је реч о храни биљног и животињског порекла.
Јанмат из Делегације ЕУ у Србији указује да је Србија већ испунила доста услова које тражи ЕУ, на основу чега је и одобрен извоз широке палете пољопривредних производа у ЕУ. Међутим, потребни су још значајни кораци да би се обезбедио поуздано висок ниво заштите потрошача.
"Иако је део прописа ЕУ у овој области пренет у национално законодавство, тек треба успоставити неке кључне структуре да би се гарантовала безедност хране и целом ланцу хране, попут функционалног и кредибилног система националних референтних лабораторија", рекао је Јанмат.
"Поред тога, садашњи систем принуде, посебно кроз инспекције, треба значајно унапредити да би се целокупна производња у земљи ускладила са стандардима ЕУ", додао је он.
Вируси и бактерије – најчешћа неправилност
РАСФФ је покренут пре више од три деценије да би се осигурала што боља заштита потрошача. Смисао је да се информације брзо шире, спроводе контроле и предузимају одређене мере, од забране увоза или повлачења са тржишта у озбиљнијим случајевима до блажих мера попут додавања обавештења на паковању уколико је то забележени пропуст.
У 2013. РАСФФ-у је послато 3.205 обавештења и упозорења. Најчешћа неправилност је присуство патогених микро-организама, попут вируса и бактерија, што је пријављено у 774 случајева. Следе микотоксини са 405 и тешки метали са 290 пријава.
Највише пријава било је на воће и поврће – 642, а затом на орахе и орашасте производе и семенке – 272.
У извештају су истакнуте и честе комбинације ризика и земаља. Тако је било 61 обавештење у вези са присуством афлатоксина у орасима, орашастим производима и семенкама из Турске, као и 60 обавештења о салмонели у живинском месу и производима из Бразила.
Следи Кина са 59 случајева преноса хрома са материјалима у контакту са храном и 54 случајева афлатоксина у категорији ораха и орашастог воћа и семенки.
На оваквој листи има и земаља ЕУ: Пољска се нашла "на дневном реду" 53 пута због салмонеле у живинском месу и производима, а Шпанија 43 пута због повишеног присуства живе у риби и рибљим прпизводима.
Информације о произвођачу и дистрибутеру се не објављују у интернет бази РАСФФ-а, али су на располагању надлежним властима.
Од почетка године систему је пријављено 979 неправилности.
Извор: ЕурАктив
