Последњи случајеви са продајом неисправне хране наметнули су питање поузданости система контроле намирница. Из надлежне инспекције поручују да су потрошачи заштићени ако купују у регистрованим трговинама. Међутим, стручњаци упозоравају да неки произвођачи штеде на контроли намирница.
Храна која се легално продаје у Србији испитана је и здравствено безопасна, кажу у Министарству пољопривреде. Од почетка године надлежне инспекцијске службе обавиле су више од 30.000 контрола. Ситуација се свакодневно прати и проверава, па они који се снабдевају у продавницама не треба да брину, тврде надлежни.
Метални опиљци у брашну, опасне штрудле, пљескавице од меса угинулих животиња само су део тема којима се медији у Србији све чешће баве.
Грађани се жале да заштите нема, и сматрају да нису упућени у производњу.
Око 500 ветеринарских и пољопривредних инспектора свакодневно брине о безбедности хране, кажу у Министарству пољопривреде.
Начелник Републичке ветеринарске инспекције Сања Челебићанин напомиње да су потрошачи заштићени ако купују на местима која су за то регистрована и која испуњавају услове.
"Ако купују на ливади, са аутомобилске хаубе, онда су ризик преузели на себе. Купујте само оно што има декларацију коју можете да прочитате, проверите податке о произвођачу, нутритивним својствима и роковима употребе", поручује Челебићанинова.
Неусаглашеност стандарда Србије и Европске уније представља додатни проблем.
Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић сматра да је основни проблем непостојање националног савета за безбедност хране, иако је, како каже, законска обавеза била да се тај савет формира још 2009. године када је на снагу ступио Закон о безбедности хране.
Свих ових година Савет не постоји, не постоји национална лабораторија. Према томе нема или се не процењује ризик за одређену врсту и групе производа, додаје Паповић.
Прехрамбене производе контролишу произвођачи, акредитоване лабораторије и инспекције.
Како кажу надлежни, не може се очекивати да инспектор преконтролише баш сваки производ, јер систем тако не функционише.
Начелник Републичке пољопривредне инспекције Ненад Вујовић тврди да систем функционише тако да је за сваку партију, сваки производ, комплетан процес производње – могуће доказати да је предузето све да намирница буде безбедна.
Највећа одговорност је на произвођачима.
"Често мали произвођачи вођени логиком економског интереса чак и кад имају сопствену лабораторију и стручњаке утичу као власници фирми да мишљење стручњака не буде примарно у одлучивању да ли ће тај производ изаћи или неће изаћи на тржиште", напомиње председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.
Да неко брине о нама, говори и податак да су поред бројних пријава, од почетка године, инспектори између осталог запленили и седам хиљада килограма неисправног меса и одузели и уништили 387 литара ракије.
Извор: РТС
