Просечна зарада ни у једном граду не може да покрије основне месечне трошкове трочлане породице.
За храну, комуналије, одећу, обућу, просечној породици је у децембру било потребно мало више од једне просечне плате, док данас морају да одвоје скоро две.
Просечна зарада у јануару износила је 37.966 динара, што је 26,3 одсто ниже него месец дана раније када су исплаћиване тринаесте плате и јубиларне награде. Ниже зараде и поскупљење основних намирница до којих је довело повећање ПДВ-а и акциза утицали су погубно на буџет грађана.
Тако је за пуко преживљавање житељима Зрењанина потребно 2,29 месечних примања, Новосађанима и становницима Сремске Митровице 2,11, а Ваљевцима 2,07 зарада.
Додатно обесхрабрује што је за већину недостижна потрошачка корпа недовољна за нормалан живот. Јер, када бисмо живели од намирница које се налазе у њој, дневно бисмо јели у просеку седам грама јунећег меса, 40 грама свињског меса, један лист прашке шунке, три грама качкаваља, мање од једног јајета…
– Садржај потрошачке корпе је нереално мали. Број калорија које носе намирнице из корпе довољан је само за преживљавање. И то трочлане, а не четворочлане породице. За месец дана фамилија може себи да приушти једва два пилета. За бригу је то што таква, недовољна корпа кошта више око 69.000 динара – каже Вера Вида, председница Центра за заштиту потрошача.
Светлана Мићуновић, економиста из Београда, тврди да се без две просечне плате не може прегурати.
– Зарађујем 40.000 динара, а већ на почетку месеца на рачуне дам више од половине. Инфостан, кабловска, интернет, струја и телефони коштају ме око 25.000 динара. За храну, за нас четворо морам да издвојим најмање 30.000, деци за ужину око 4.000 месечно, и то под условом да свакоме дам само по 100 динара дневно. А увек се појаве и неки непланирани трошкови – каже она.
Извор: Блиц
