Све више фирми нуди робу плаћањем преко административне забране на плату и пензију, али купци који пристану често се не информишу пре потписивања ни да ли тај уговор могу да раскину.
Све више грађана користи могућност плаћања преко административних забрана на плату или пензију. Иако је ово примамљив и рекло би се исплатив начин плаћања, требало би бити обазрив, јер се у пракси догађа да компаније које послују на овај начин, посебно оне које робу продају на презентацијама, подмећу различите уговоре од којих је касније немогуће одустати. То се догодило и читатељки С. Д., пензионерки из Београда, која се јавила редакцији „Потрошача”. Она је, наиме, неколико дана пред Нову годину била позвана на промоцију производа једне од фирми које у Србији продају вунену ћебад, простирке, постељину. Уз вечеру и убедљиву причу сугестивног презентера, није се много двоумила, наравно да је одувек прижељкивала квалитетну подлогу за душек која ће јој омогућити квалитетнији одмор. Проблем је била цена од 614 евра.
– Реч је о магнетној подлози за душек која наводно лечи многе болести, а ја имам доста здравствених проблема. Када су ме питали како желим да платим, рекла сам наравно на рате. Тражили су ми да дам учешће, а како нисам имала готовине код себе написала сам чек у вредности од 3.000 динара. Дали су ми да потпишем поруџбеницу и потписала сам, рекли су да ће робу испоручити за седам до 15 дана – објашњава С. Д.
Прошле су и Нова година и Божић и наша читатељка се наједном освестила, схвативши да је одлука да купи тако скупу простирку била крајње неразумна. Одлучила је 13. јануара да овој фирми (назив је неважан јер све које на овај начин послују у Србији раде по истом принципу) пошаље допис у коме ће им саопштити да ипак „као пензионер за здравственим проблемима не може да исфинансира тако скуп производ”.
Међутим, убрзо је стигао одговор у коме се наводи да је ова фирма дан након презентације већ ступила у контакт са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање и да ће уговорене рате (на презентацији) бити прослеђиване са њеног рачуна на рачун ове фирме. А ако жели да раскине уговор због новонасталог здравственог стања да је дужна да „фирми достави копије лекарске документације”! Ако пак доказа нема а и даље одбија да прими наручену робу мораће да продавцу исплати 25 одсто од укупне вредности поруџбине.
Како ће се испоставити, папир у форми поруџбенице заправо је био уговор који на полеђини ситним словима прецизно упозорава на права купца, а нарочито продавца. И да је заправо бирајући да простирку плати на рате она потписала административну забрану, према којој ће јој се у наредна 22 месеца са пензије директно обијати по три хиљаде динара. На папиру, наравно, ни слова о томе да по Закону о заштити потрошача купац има право да одустане од овакве куповине (ван пословних просторија) у року од 14 дана.
– То је најчешћи проблем са којим се суочавају грађани који су се жалили Националној организацији потрошача Србије. Под притиском НОПС-а многе компаније које се баве продајом на овај начин прихватиле су обавезу да у уговорима наглашавају да сваки купац по Закону о заштити потрошача има 14 дана да се предомисли и одустане од куповине. Међутим, врло брзо су нашле нови начин преваре, тако што потрошачу робу испоруче петнаестог дана од дана закључивања уговора, па он практично нема могућност да се жали – каже Горан Паповић, председник НОПС-а.
Према његовим речима Нацрт новог закона о заштити потрошача ипак доноси новине које ће побољшати положај потрошача. Он предвиђа да тих 14 дана за жалбу почиње од дана када је роба испоручена. Новина је и то да се предвиђене и санкције за фирме које не поштују закон, а дата је и надлежност тржишној инспекцији да може да интервенише. Према Паповићевим речима, нови закон о заштити потрошача ће грађане максимално заштити у случајевима куповине на даљину.
Питали смо и Фонд ПИО да ли оваква поруџбеница-уговор може да буде довољна за активирање административне забране на пензију, будући да се купцу не пружа јасно објашњење и да ли би требало пооштрити ову процедуру.
– Фонд од продавца добија документацију за спровођење административне забране, односно добија административну забрану коју су потписали и купац и продавац, као и потписан уговор. Не пружа Фонд објашњење, већ продавац, а појединац пристаје на то или не. Овај посао Фонд обавља у интересу пензионера, како би им омогућио да плаћају купљену робу или услуге одложено, на дужи рок. Купац све те услове договара директно са продавцем и својим потписом се изјашњава да ли прихвата све одредбе уговора. Ако се уговор прекида, то се регулише такође између купца и продавца, а Фонд добија обавештење – налог од продавца да обустави административну забрану, кажу у Фонду ПИО.
Они објашњавају да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање склопио уговоре о сарадњи са неколико стотина фирми међу којима су трговине са понудом робе широке потрошње, бање, јавна предузећа, осигуравајућа друштва, здравствене установе, банке, туристичке агенције и погребна предузећа, како би омогућио пензионерима плаћање на рате различитих услуга. Према евиденцији Фонда, односно према броју административних забрана на пензије, очигледно је да се понуђене могућности веома користе и да је на тај начин пензионерима много тога постало доступније.
– Пензионери имају могућност плаћања административном забраном, односно плаћање на рате, при куповини робе широке потрошње (уговор потписан са око 600 предузећа у Србији), медицинске опреме и оптичких помагала, стоматолошких услуга, апотекарских и других здравствених услуга, за набавку зимнице и огрева, за плаћање јавним предузећима, првенствено комуналним, затим за плаћање погребних трошкова и туристичких услуга. Фирме с којима потписујемо уговоре о сарадњи морају бити регистроване у АПР, да поседује ПИБ, уговор (отворен рачун) са банком, картон депонованих потписа, образац ОП-1, односно да је фирма регистрована у финансијско-пореском систему Србије, објашњавају у Фонду ПИО.
Извор: Политика
