Просечан српски потрошач готово половину месечних примања даје на храну, уместо квалитета гледа цену, принуђен је да штеди, па смањује број одлазака у куповину, мање купује месо, купује козметику на пијацама, одећу “код Кинеза“, али се ипак не одриче благодети модерне технологије – мобилног телефона и интернета.
Штедња – Са повећањем ниже стопе ПДВ-а са осам на 10 одсто које је донело скок цена основних животних намирница, али и са поскупљењем горива и цигарета, грађани су претрпели још један удар на буџет и у складу с тим били приморани да додатно срежу своје трошкове.
Потрошачи су почели све рационалније да се понашају и да иду искључиво у планиране куповине, са списком у руци и с унапред испланираном количином новца за трошак. За само две године, просечан рачун у продавници пао је са непуних 600, на око 300 динара, а уместо једном недељно, грађани су у велике куповине кренули једном месечно. У локалним продавницама, на комшијско поверење, отвара се куповина "на црту“.
Само на храну просечан српски купац издваја готово половину месечних примања, а у дневној корпи већ су му годинама исти производи – хлеб, млеко, јогурт и све јефтинија врста сувомеснатих производа.
Како би повећали промет, који годинама константно опада, произвођачи и трговци труде се да изађу у сусрет купцима организовањем разних акција и снижења.
– Иако су нам на акцијама често и увозни слаткиши, козметика, бела техника и техника, грађани најчешће по сниженој цени пазаре месо, које ван снижења мало ко и погледа, затим воће и поврће, уље, брашно, сувомеснате производе и паштете – односно основне животне намирнице, што је поражавајуће – кажу у једном трговинском ланцу.
Кућне апарате и намештај српски потрошач мења на сваких 20 година, а касни са плаћањем бар једног рачуна за комуналије. Ипак, иако велики део нације шета у старим ципелама, српски купац ће увек имати последњи модел мобилног телефона – за динар, или уз отплату на две године, на рате…
Извор: 24сата
