Проблеми настали у рачунима за струју подсетили су да би у Закону о заштити потрошача ипак морала да се нађе и могућност групне тужбе потрошача чија су права оштећена. – Ово је најпопуларнији принцип заштите потрошача у ЕУ.
Да се случај са необјашњиво високим рачунима за струју догодио у Португалији, на пример, потрошачи сасвим сигурно не би недељама обигравали шалтере у покушају да оспоре грешку. И у било којој другој држави ЕУ одговор на јавашлук једног трговца, дистрибутера, јавног предузећа који је повредио права великог броја грађана био би вероватно колективна тужба и надокнада штете која им је нанета. Зашто баш Португалија? Још пре двадесет година када је највећа потрошачка организација ДЕКО у овој земљи покренула прву колективну тужбу против једног оператера мобилне телефоније и добило га на суду јер је наплаћивало разговоре који нису остварени, цела земља је телефонирала бесплатно месец дана.
Оваква могућност у Србији још не постоји, а како нови закон о заштити потрошача није усвојен, на овакве погодности и заштиту какву уживају потрошачи у ЕУ грађани Србије ће још чекати.
– Закон о заштити потрошача из 2010. године не предвиђа могућност накнаде за штету насталу по колективне интересе потрошача. ИПА пројекат је предложио уношење и ове могућности у нацрт новог закона о заштити потрошача који је припремило Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација. Ја искрено верујем да нека добро организована удружења потрошача могу да примењују овај поступак – каже Тијери Бургоањи, шеф тима европског пројекта „Јачање заштите потрошача у Србији“.
Према његовим речима, њихов предлог није укључен у коначну верзију нацрта. Према нацрту новог закона о заштити потрошача, удружења потрошача ће моћи да подносе колективне тужбе тржишној инспекцији, која ће онда одлучивати о основаности саме тужбе, и ако одлучи да је тужба легитимна, наређиваће трговцу да прекине са кршењем закона. Нажалост, предложени нацрт не пружа могућност за добијање накнаде за штету која је настала по колективне интересе потрошача или по већу групу потрошача.
– Можда ће управо случајеви као овај проблем који је настао са рачунима за струју указати на неопходност увођења поступка за заштиту колективног интереса потрошача и навести законодавца да уврсти овај механизам заштите у нови закон о заштити потрошача – објашњава Бургоањи.
У ИПА пројекту кажу да када пословање једног и јединог добављача електричне енергије доведе до тога да се на хиљаде потрошача жале на исти проблем, неопходно је наћи заједничко решење. Идеја да сви потрошачи појединачно поднесу тужбе пред надлежним управним органом или судом је потпуно бесмислена. То је потпуно неизводљиво и неисплативо. У случајевима када се велики број потрошача жали на исти проблем проузрокован од стране истог трговца, неопходно је обезбедити неки облик заштите колективних интереса потрошача.
– На пример, у Италији, Шпанији, Португалији и Грчкој, удружења потрошача имају право да иду на суд и заступају такозвани колективни интерес потрошача. Када трговац оштети стотине или хиљаде потрошача, колективни интерес потрошача је такође оштећен. Удружења потрошача су управо у најбољој позицији за подношење колективних тужби. Они од судије траже изрицање две судске мере: једна је наредба трговцу да истог тренутка прекине са непоштеном или нелегалном пословном праксом, док је друга да суд одреди да трговац плати одређену своту новца као накнаду за штету која је настала по колективне интересе потрошача. Та одштета не покрива само трошкове суђења, већ укључује и накнаду за све оштећене потрошаче. Овај новац се додељује удружењу потрошача које је водило спор, а затим се прослеђује потрошачима. Овај начин заштите потрошача зове се „групна тужба“, и веома је популаран у Европи. По мом мишљењу, ово је веома користан и делотворан начин за остварење потрошачких права – објашњава наш саговорник.
Он додаје да је овај принцип веома повољан за потрошаче јер они онда не морају појединачно да иду на суд, већ то за њих ради удружење потрошача. Истовремено, групна тужба је веома корисна за удружења потрошача: на овај начин њихове активности постају прозирније и добијају финансијска средстава која су им неопходна за спровођење закона и одлазак на суд.
– Овај случај са струјом, али и многи слични проблеми које наша организација уочава на терену, на основу пријава потрошача, потврђује неопходност увођења колективне тужбе, што је принцип развијених земаља. НОПС је још прошле године затражио да се у Закону о парничном поступку, у делу потрошачких спорова, правилно формулише колективна тужба. То се ипак није догодило, и то је један од недостатака нацрта новог закона о заштити потрошача, чиме ће грађани бити сигурно ускраћени за квалитетнију заштиту. Међутим, не треба превидети и то да се у овом нацрту налази правна основа за овај део, па би законодавци убудуће могли да ураде више да се ова област уреди као у земљама ЕУ. Уосталом, то нас чека у преговорима са Европом, када се отвори поглавље 28 које садржи између осталог и заштиту потрошача – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
На корак до закона
Расписивање ванредних парламентарних избора одложило је улазак нацрта новог закона о заштити потрошача у скупштинску процедуру, међутим, како каже председник НОПС-а, ускоро ће ипак бити формиран посебан сектор за заштиту потрошача у оквиру Министарства трговине и телекомуникација који ће моћи да изриче управне мере, што далеко побољшава област заштите потрошача.
– Ово је значајна новина, јер би то у пракси значило да када ми као организација прикупимо податке и доказе да неко крши права потрошача, овај сектор ће моћи да изриче управне мере, забрани рад трговцу и томе слично, што до сада није био случај – каже Паповић.
На питање шта ће бити са нацртом новог закона, с обзиром на то да је ЕУ у његову израду уложила знатна средства, Паповић додаје да верује да ће одмах по формирању нове скупштине један од првих закона који ће се наћи пред посланицима бити управо овај.
Извор: Политика
