Контрола намирница показала да су потрошачи у Србији безбедни. Није пронађена ниједна намирница која садржи генетски модификоване организме, а проверене су и количине афлатоксина. Министар Гламочић најављује да ће почетком године вратити дозвољену количину афлатоксина у млеку на 0,05.
Због узнемирености купаца и афера које су потресале српско тржиште, у протеклих неколико месеци ветеринарска, пољопривредна и фитосанитарна инспекција појачале су контролу намирница. Систем наџора ће се мењати, кажу надлежни, и најављују измене Закона о безбедности хране и Закона о генетски модификованој храни. Гајење ГМО, кажу, неће бити дозвољено. Поред тога, држава ће следеће године за контролу хране додатно издвојити око три милона евра.
Инспекције сада месечно контролишу више од хиљаду узорака хране, што је око седам пута више него раније. Њихова оцена је да су потрошачи безбедни. Није пронађена ниједна намирница која садржи генетски модификоване организме, а проверене су и количине афлатоксина.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић каже да је направљен комплетан мониторинг афлатоксина на пољопривредним културма још док су биле на њиви.
"Пратимо их и даље у складиштима и за сада имамо само појединачне случајеве појаве афлатоксина, али у веома малим количинама", рекао је Гламочић.
У наредном периоду не очекује пробелеме са афлатоксином и најављује промену постојећег правилника и за храну и за млеко.
"У првој половини године вратићемо се на 0,05 микрограма по килограму афлатоксина, као што је и раније било", рекао је Гламочић.
Стручњаци оцењују да је велики проблем непостојање националне референтне лабораторије за контролу хране, јер се због тога многе анализе намирница не обављају у Србији. У Министарству пољопривреде кажу да ће таква лабораторија бити оформљена у Батајници у првој половини 2014. године.
Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да свакодневно добијају упит од потрошача и многи се питају ко контролише и кад контролише пеоизводе.
"Праве доказе о контроли немамо. Не постоји национални савет за безбедност хране. Никада није формиран иако је то била законска обавеза из 2009. године. Један од основних задатака тог савета је требало да буде процена ризика и управљање ризицима. Највеће примедбе су управо на квалитет меса и сухомеснатих производа", каже Паповић.
Купце су често узнемиравале информације о такозваним канцерогеним адитивима. Њима, на пример, припадају нитрити, без којих би било немогуће правити сухомеснате производе. Ипак, нитрити као ни било који други адитиви, не би смели да изазову тешка обољења уколико се користе у дозвољеним количинама.
Експерт Европског руководства за безбедност хране Иван Станковић рекао је да се одређеном методологијом у токсикологији процењују граничне вредности, односно одређује прихватљив дневни унос за канцерогене намирнице.
"Тај прихватљив дневни унос служи онима који управљају ризиком да могу да одреде максимално дозвољене количине у намирницама", каже професор Станковић.
Данас, на све већем тржишту хране није могуће преконтолисати сваки производ. Зато систем мора да буде такав да оне који крше закон о безбедности хране и угрожавају здравље људи, чекају кривичне пријаве и губитак тржишта. Сам појединац ризик може да смањи ако све једе у умереним количинама, а лекари кажу да је најбоље да то буду кувана јела од намирница са пијаце.
Извор: РТС
