Трговачке марже у Србији су непримерено високе у односу на земље региона и Европске уније, а на њихово смањење могла би да утиче већа конкуренција.
Председник Центра за заштиту потрошача (ЦЕПС) Вера Вида рекла је да у Србији маржа на храну износи између 10 и 20 одсто, а на обућу и одећу 40 или 50 одсто. Решење за смањење маржи је према њеној оцени, већа конкуренција.
Према њеним речима, на тржишту постоје монополи, који „нису зло, али јесте злоупотреба тих монопола”.
„Србија је слободно тржиште и држава не треба да се меша. Конкуренција је једини начин да се тај проблем превазиђе, али у Србији још не постоји права конкуренција”, објаснила је Вида, наводећи да „када будемо имали 10 различитих трговинских ланаца, онда можемо да причамо о нижим маржама”.
Вида је додала и да би мала куповна моћ грађана могла да утиче на трговце да спусте своје марже, макар на храну, како би се промет повећао.
„Када је неко сам на тржишту он може да креира цену како хоће и колико хоће”, оценила је она.
„ На пример, на акцијама, кафа која је коштала 220 динара, кошта 150 до 160 динара. Питање је колика је права цена те кафе, ако је сада на акцији толика и трговцу се исплати да је прода по тој цени”, нагласила је Вида.
Министар трговине Расим Љајић изјавио је пре неколико дана да су трговинске марже у Србији од пет до 10 пута веће него у земљама региона и да је то због недостатка конкуренције.
Министар је рекао да је у 2011. години просечна трговачка маржа у Србији износила 19,7 одсто, док је у 2012. порасла на 21,3 одсто и да је конкуренција на тржишту једини механизам који би могао да утиче на смањење цена.
Председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић рекао је Тањугу да је добро то што је коначно неко од министара јавно изнео проблем високих маржи.
Просечна марже, како је оценио, сада јесу преко 21 одсто, а на неке производе иду и преко 70 одсто.
Према оцени Паповића, потребно је да држава отвори тржиште и да га уреди за долазак великих трговинских ланаца, као што су Лидл или Шпар, јер они не желе да дођу на тржисте које није уређено.
Добар корак у том правцу како је рекао је и нови закон о трговини и заштити потрошача.
„Држава мора да се позабави и тржишним надзором”, додао је Паповић.
Извор: Б92
