Сокови без воћа, риба из области у близини Фукушиме и виршле у којима има свега осим меса само су неке од намирница чији је квалитет у најмању руку сумњив. Организације за заштиту потрошача апелују на опрез.
Иако влада мишљење да је храна у Србији доброг квалитета, афере које се догађају с времена на време не подржавају у потпуности ту теорију. Постављене стандарде у последње време не задовољавају сокови, а међу сумњивим намирницама су и риба, месо, али и хлеб.
Најпре су повучени воћни сокови, јер је утврђено да не садрже количину воћа која је назначена на њиховом паковању. Онда се појавила сумња да је риба коју једемо у ствари пореклом из области ФАО зоне 61 која се налази у близини Фукушиме, светски познате по изливању радиоактивног отпада у океан.
Да разлога за страх има, потврђује и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.
– Оправдана је бојазан потрошача да се код нас на тржишту налази свакаква роба. Многи произвођачи су непознати, а Србија нема Национални савез за безбедност хране, али ни агенцију која би се бавила тим питањем. Недостатак пара не може бити оправдање, јер је примарни интерес безбедност и здравље потрошача. Све сумње и афере потврђују оправдани страх да на тржишту има свега и свачега – наводи Паповић.
Средином октобра ван промета је стављено 4.660 литара сокова, јер је утврђено да нису одговарали прописаном квалитету. Због тих проблема Црна Гора је увела меру привремене забране увоза појединих брендова из наше земље. Разлог – сокови нису садржали ону количину воћа која је наведена на њиховој етикети.
– Биохемијски гледано, храна се састоји од молекула и то је хетероген систем у коме свашта може да се нађе. Такође, поједине намирнице садрже хемикалије које с временом реагују. Тиме шта се налази у храни коју једемо много се манипулише. Људи често заборављају да су многе намирнице штетне у одређеној количини, односно да смо безбедни док год смо умерени. С времена на време заиста се деси да се појави контаминација одређене хране или пића, али ако неко инвестира велики новац у производњу хране, ваљда му је циљ да та храна буде квалитетна, а не да отрује људе – истиче биохемичар Воин Петровић.
Недавно се на сајту потрошач.инфо,који редовно упозорава потрошаче на бројне неправилности с којима се купци данас сусрећу, појавила информација да црни хлеб заправо није црн, већ да је у питању обмана.
Како се наводи, “све оно што купујете као црни хлеб заправо је једна класична обмана од стране произвођача, јер тај хлеб који вама личи на црни, заправо је хлеб коме су додате разне боје, односно јечмени слад који даје другу боју”.
У виршлама и многим другим месним прерађевинама налази се све осим меса, а своје место у њима имају бројни други састојци, попут разних конзерванаса, стабилизатора и појачивача укуса.
– Не сумњам у тачност информација које указују на проблем квалитета хране, а један од узрока је и промена система контроле. Потрошач данас има разлога да се боји и да сумња у квалитет намирница, а ризик је велики – истиче Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
Треба напоменути да Србија већ четири године има националну лабораторију за контролу хране, али у њој до данас ништа није тестирано. Тадашњи министар пољопривреде Саша Драгин отворио је ову институцију, али се и даље све што је потребно анализирати махом шаље у приватне институте у Холандији или у Немачкој.
Иако је ЕУ Србији донирала опрему за лабораторију, она не може да ради јер није акредитована. Према неким информацијама, за изградњу и опремање ове лабораторије, која за сада ничему не служи, потрошено је око 15 милиона евра.
Извор: Телеграф
