За само годину дана цене увозних слаткиша, деликатеса, козметике и кућне хемије скочиле су за 20 до чак 30 одсто. Иако је од почетка године динар ослабио за само 0,3 одсто, увозници робе широке потрошње због страха од нестабилности домаће валуте и даље обрачунавају много виши курс евра. Зато су увозни производи на нашем тржишту много скупљи него у региону или у земљама из којих долазе.
Промет у малопродаји свакодневно опада, потрошачи купују само најосновније, али цене увозних производа не престају да расту. Продаја квалитетнијих увозних производа и намирница упола је мања него прошле године, а трговци тврде да они нису одговорни за поскупљења јер маржу већ дуго нису повећавали.
За ситуацију у којој је паковање од три килограма увозног прашка за веш за годину дана поскупело за скоро 200 динара, са 650 на 840, крива су поскупљења енергената и сировина, али и то што увозници обрачунавају већи курс од званичног.
Тако се за производе који имају бржи обрт обрачунава 120 динара за евро, док је за производе који се спорије продају курс још већи.
– Курс тренутно јесте стабилан, али на тржиштима попут нашег никада се не зна када ће нешто да крене низбрдо. Ми робу у иностранству плаћамо у еврима, а у Србији је трговцима продајемо у динарима. Како трговински ланци новац могу да нам исплате за два месеца, приморани смо да у цену укалкулишемо и ризик од евентуалног слабљења динара у том периоду јер, уколико динар ослаби, ми губимо новац – каже за “Блиц“ Топлица Спасојевић, директор ИТМ групе и један од највећих српских увозника.
Економиста Милојко Арсић објашњава да урачунавање вишег курса јесте резултат жеље увозника да се заштите од ризика, али и њихове жеље да остваре екстрапрофит.
– Како би се осигурали у случају да вредност динара значајно падне, увозници урачунавају већи курс, али се надају да до тога неће доћи јер у том случају остварују много већу зараду. Оно што би држава могла да уради у овој ситуацији јесте да либерализује спољну трговину. Тако би се повећала конкуренцију јер би тада било више увозника и једни би другима били брана за превелико дизање цена – каже Милојко Арсић.
Не повећавамо марже
Трговци тврде да профит већ дуго нису повећавали како не би угрозили промет који је скоро седам одсто мањи него прошле године. „Уколико бисмо повећали марже, угрозили бисмо сопствену рентабилност јер бисмо се суочили са одливом купаца. Потрошач данас, више него икада, прво гледа цену, па скупље производе купују само на акцијама, што је уочљиво у категорији кућне хемије која је поскупела у последњих годину дана“, кажу у једном трговинском ланцу.
Извор: Блиц
