Анализе ДНК на канадском универзитету показале да велики број пилула које по декларацији садрже лековите биљке нису ништа друго до пиринач у праху помешан са коровом.
Американци годишње троше пет милијарди долара на биљне додатке исхрани чија ефикасност није доказана, а који обећавају разне користи за здравље, од тога да спречавају прехладе и таласе врућине до побољшања памћења. Међутим, сада постоји разлог да купци ових препарата постану заиста опрезни: тестови ДНК показују да велики број пилула које по декларацији садрже лековите биљке нису ништа друго до пиринач у праху помешан са коровом, пише „Њујорк тајмс“.
Уз помоћ теста који је познат као ДНК бар-кодирање, који се такође користи да се открију преваре са декларисањем производа из мора, канадски истраживачи су тестирали 44 бочице популарних суплемената 12 компанија. Открили су да унутра није оно што се наводи на етикети и да су популарне биљке често разблажене или потпуно замењене јефтиним додацима као што су соја, пшеница и пиринач.
Удружења за заштиту потрошача и научници кажу да је ово истраживање још један доказ да у индустрији биљних препарата постоји много сумњивих метода.
Представници индустрије тврде да овакви проблеми нису раширени.
За истраживање су научници узели популарне лековите биљке и онда насумично купили различите марке у продавницама у Канади и Сједињени Државама. Нису објављивали имена компанија.
Открили су да се у флашицама ехинацее, коју милиони Американаца користе да спрече и излече прехладу, налази самлевени горка трава Партхениум хyстеропхорус, инвазивни коров којег има у Индији и Аустралији и који може да изазове осип, мучнину и надимање.
У једном биљном леку против напада врућине код жена у менопаузи није откривена наведена биљка, већ друга која је потенцијално токсична за људе.
У две бочице с натписом „кантарион“, који по разним истраживањима лечи блаже облике депресије, није уопште пронађена ова биљка. У једним пилулама је пронађен само пиринач, а у другим само александријска сена, египатско жуто шибље које има снажна лаксативна својства. Препарати гинко билобе, који по тврдњама из реклама побољшавају памћење, помешани су са разним додацима, уз додатак једне врсте ораха, што је потенцијално опасна мешавина за људе који су алергични на орашасте плодове, каже за „Њујорк тајмс“ Стивен Њумастер, професор биологије на Универзитету Гелп у Онтарију.
Од 44 тестирана препарата, једна трећина није садржала ни у траговима биљку наведену у декларацији. Уместо ње је подметнута нека друга биљка.
Ово је последња у низу студија које указују да велики проценат биљних препарата нису они што се тврди. Међутим, пошто су у последњем истраживању коришћене анализе ДНК, ово је досад најпоузданији доказ раширених обмана у индустрији медицинских суплемената, брзорастућој области алтернативне медицине која на северноамеричком тржишту има 29.000 различитих биљних препарата.
„Резултати нам говоре да су проблеми раширени и да је контрола квалитета у многим компанијама заказала, било због незнања, било због нестручности или непоштења. Имајући у виду ове резултате, тешко је препоручити било који биљни препарат потрошачима“, каже Дејвид Шард, нутрициониста из непрофитног удружења Центар за науку у јавном интересу.
Представници индустрије се бране и кажу да има пропуста у декларисању препарата, али да размере нису оволике.
Стефан Гафнер, главни научник у Америчком ботаничком савету, непрофитној групи која пропагира коришћење биљних додатака у исхрани, каже да је последња студија мањкава делимично због тога што коришћена технологија ДНК бар-кодирања не може увек да идентификује биљке које су прочишћене и обрађене у високом степену.
Америчка агенција за храну и лекове ФДА користила је ову технологију да упозори и у неким случајевима тужи продавце погрешно декларисане хране из мора. Коришћена је и у контроли квалитета биљних чајева, када је показала да велики број садржи траве и састојке који нису наведени у декларацији.
Међутим, контрола биљних препарата је посебан изазов. ФДА захтева да компаније саме тестирају своје производе и осигурају њихову безбедност. У суштини овај систем се заснива на поштењу. За разлику од лекова који се добијају на рецепт, препарати се сматрају безбедним док се не докаже супротно. По закону из 1994. могу се продавати без регулаторног наџора, а са полица се повлаче тек после жалби да су неком нанеле озбиљну штету.
Извор: Политика
