У доба када су поштански сандучићи, новине, бандере и интернет препуни огласа које остављају водоинсталатери и електричари, све је теже направити прави одабир, па грађанима Србије у кућу уместо правих, све чешће улазе приучени мајстори и преваранти.
Многи од њих користе то што им цене нису законом ограничене, па када виде да могу, најмање поправке наплаћују и десет пута више него што би требало.
Када мајстор поправку наплати нереално много или не обави посао како треба, незадовољни грађани не могу много да учине, поготово ако су му у тренутку збуњености и без много размишљања, већ дали новац у руке.
Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, објашњава за “Блиц“ да је превараната много, али да и потрошачи само сносе део одговорности када постану жртве њихових превара.
– У Закону о заштити потрошача стоји да мајстори морају да издају рачун за оно што раде, да у њему мора да стоји који су материјали коришћени, која им је цена, али и колико кошта долазак мајстора и његов рад. Правило је да се, уколико се не договори другачије, користе материјали средњег квалитета и цене, па мајстори не би смели нереално високу цену да правдају коришћењем екстраквалитетног материјала. Потрошачи су криви што не праве уговор са извођачима услуга и што ништа не стављају на папир, а без доказа тешко је накнадно повратити новац – каже Паповић и додаје да половина мајстора који се рекламирају није уопште регистрована као правно лице.
Грађани који не успеју да реше проблем са мајстором жале се некој од организација за заштиту потрошача које само могу да им помогну око ангажовања вештака и припреме предмета за суд. Због великих судских трошкова, грађани најчешће одустају од тужбе.
Колико су проблеми са мајсторима распрострањени, најбоље говори податак по коме је управо то разлог сваке четврте рекламације незадовољних потрошача.
То је на својој кожи осетила Радмила Поповић (78), пензионерка из Београда, којој је мајстор за отпушавање ЊЦ шоље наплатио више од 10.000 динара.
– Живим сама и немам никога ко би могао да ми помогне око кварова у кући. Чак и за замену сијалице понекад морам да зовем мајстора, па ми за ту услугу наплате око 1.000 динара. Али шта ћу, сама не могу, па платим. И тих 10.000 динара сам платила, убеђена да је то реална цена, па сам тек после у разговору са комшијама схватила сам да сам преварена, али тада више ништа нисам могла да учиним – прича она.
Преваранти не представљају проблем само потрошачима, него и поштеним мајсторима који су због њих на лошем гласу.
– Био сам недавно код једне старије жене да јој заменим грејач на бојлеру. Када сам јој наплатио око 3.000 динара, са новим грејачем, изненадила се јер је последњу поправку, замену сифона који кошта 250 динара на пијаци, платила 8.000 динара. Због таквих “колега“ грађани су изгубили поверење у нашу струку генерално, све чешће нас дочекују на нож и не верују нам када кажемо шта би још ваљало поправити – каже електричар Миладин Милетић.
Извор: Блиц
