Температуре ће од данас у Србији бити у паду, па грејна сезона фактички тек почиње. Најјефтиније ће проћи они који се греју на дрва, поготово ако су се огревом снабдели још летос док су била упола јефтинија. Ипак, највеће трошкове за загревање имаће домаћинства која користе лож-уље и пропан бутан гас. Треба рећи и да је грејање клима-уређајима повољније од централног, али под условом да имате савремену климу.
Зима – Да би грађани загрејали 50 до 60 квадрата, за дрва треба да издвоје од 30.000 до 50.000, а за угаљ од 43.000 до 46.000 динара, и то под условом да су довољно огрева набавили раније. Они који користе лож-уље мораће да плате невероватних 170.000 динара, док би они који одлуче да се греју на струју требало да буду опрезни ако не желе да им рачуни скоче до неба.
Милош Митровић, стручњак за енергетику, објашњава за “24 сата“ да се грејање на струју исплати само за грејна тела која акумулирају топлоту.
– Потрошачи се заваравају ако мисле да калорифери и грејалице који коштају око 2.000 динара могу да им донесу уштеду, јер на крају плате знатно веће рачуне. ТА пећи, напуњене ноћу када је струја јефтина, исијавају током дана топлоту, док просторије почињу да се хладе чим грејалица престане да ради – објашњава он и додаје да грејање на ТА пећ кошта око 40.000 динара ако се она укључује само ноћу, док цена скаче за око 20.000 динара за оне који се догревају у току дана.
Један од скупљих начина грејања је и централно јер само увођење овог система кошта око 2.000 евра. За оне који се греју на овај начин месечни рачун је нешто већи од 6.000, али се он плаћа свих 12 месеци у години, па кошта више од 70.000 динара, што га чини једним од скупљих видова грејања.
Последњих година грађани све више користе и клима-уређаје, који су погоднији и економичнији од било које грејалице. Проблем са старијим моделима клима-уређаја су ниске спољашње температуре, када се спољашњи апарат леди. Међутим, савремени клима-уређаји са инвертер технологијом (користи компресор с промењивим бројем обртаја) омогућавају економични рад и при ниским спољашњим температурама. Само апарати са инвертером сигурно могу да раде и загреју стан и када је спољна температура испод нуле.
– Инвертер регулише рад компресора, а самим тим и потрошњу струје, па је рад уређаја који га поседује економичнији. Две климе “дванаестице”, са инвертером, за шест месеци, ако једна ради 24 сата, а друга само 12, потроше струју вредну више од 50.000 динара – каже Митровић.
Извор: 24сата
