Ветеринарска инспекција је, у овој години, ставила ван промета 8 тона меса, али никада и нигде није назначено које је месо у питању.
Упркос константним захтевима Националне организације потрошача Србије (НОПС), инспекција није доставила извештај које је месо повучено са тржишта, ког произвођача, из којих продавница, нити било коју од других информација које су релевантне за потрошаче.
Како РТС преноси:
Шницла иста, цене различите
У градовима Србије разлике у цени меса и до сто динара по килограму. Од кланице до потрошача много је чинилаца који утичу на цену. Домаћи произвођачи меса кажу да им држава не помаже довољно. Да би зарадили месо морају скупље да продају откупљивачима. Трговци, пак, да би опстали, ослањају се на високе марже.
Цене меса у Србији различите су од града до града чак и 100 динара. То је, кажу стручњаци, последица монополизованог тржишта, либерализације увоза и недовољне системске подршке државе домаћим произвођачима меса. Месо за грађане Србије постаје луксуз што потрвђује податак да га три пута мање једемо него Европљани.
Мало је оних који по месо иду не гледајући цене. Купци у Србији, кад год могу, шетају од месаре до месаре, јер су цене различите.
Од града до града, месо исто, а цена ни слична. Београђани и Пожаревљани јунетину плаћају скоро исто, док је килограм свињског меса 120 динара скупљи у Београду. Зрењанинци шницле плаћају 100 динара мање, а Врањанци 90.
Од кланице до потрошача много је чинилаца који утичу на цену. Домаћи произвођачи меса, кажу, држава им не помаже довољно. Да би зарадили месо морају скупље да продају откупљивачима. Трговци, пак, да би опстали, ослањају се на високе марже.
Власница месаре у Београду Нада Вујновић сматра да би држава требало да помогне тако што ће прво да финансира произвођаче меса разним стимулацијама и на тај начин цене меса биле би повољније.
Власници фарми који имају и кланице и продавнице, могу да понуде јефтиније месо.
"У овој ситуацији ми смо позитивни, међутим, један дужи период је био када смо ми продавали робу испод цене коштања", каже Звонко Миленковић из месаре у Пожаревцу.
У Привредној комори Србије кажу да држави недостаје правилник који би уредио област производње меса, да би могла више да помогне пољопривредницима који се тим послом баве.
Ненад Будимовић, секретар у ПКС каже да мора да се оцени колика је уствари та вредност товљеника, "него се једноставно на линији клања одреди и на основу тога се формира цена".
На цену утиче и то што месо увозимо. Само од почетка године у Србију је стигло око 8.000 тона.
Горан Паповић из НОПС-а каже да су фарме пред гашењем, јер либерализација увоза, немање контроле, нередовне контроле од стране ветеринарске инспекције и на самој граници отворају простор многим домаћим и страним шпекулантима да се на тржиште Србије увози све и свашта кад је у питању месо.
Домаћа крменадла и она из увоза нису исте. Из Шпаније, Немачке, Аустрије, стиже углавном смрзнуто месо. Ако се одлеђено брзо не распрода, може да послужи само у исхрани животиња, тврде заштитници потрошача. Инспекције проверавају и шта продају трговине.
Директорка Ветеринарске инспекције у Београду Зорица Новаковић каже да је ове године извршено је око 6.500 контрола и стављено ван промета око осам тона меса.
"Месо је стављено ван промета зато што није била адекватна декларација, протекао му је рок употребе и није адекватно чувано", рекла је Новаковићева.
Упркос чињеници да је домаће месо свежије, увоза ће и даље бити. Јер када већ поскупљује нашу производњу добро би било да му квалитет није споран. Само ове године, због разних неправилности, ветеринарска инспекција је на граничним прелазима спречила да се увезе 87 тона различитих врста меса.
