Отварање Србије за генетски модификовану храну не значи и обавезно декларисање такве робе. Садржај ГМО мањи од један одсто не мора бити наведен на етикети.
Чак и када би Србија званично отворила границе за генетски модификовану храну, потрошачи не би знали да ли једу овакве намирнице, јер произвођачи ГМ хране годинама користе "рупе" у закону којима избегавају обележавање. Наиме, међународни закони о ГМО прописују да производи који садрже мање од један одсто ГМО нису обавезни да то наведу на декларацији!
У већини лабораторија у Србији, немогуће је утврдити присуство ГМО у производу све до 1,5 одсто!
– Храна која садржи ГМО мора бити декларисана како би потрошач имао право да изабере и сам одлучи – каже Јасна Мастиловић из новосадског Института за прехрамбене технологије. – На неким кутијама увозне робе налази се ознака да су коришћени ГМО ензими. Мониторингом је и утврђено да многи увозни прозводи садрже ГМО, а малобројне сертификоване лабораторије могу да открију најмање присуство ГМО.
Ипак, произвођачи се довијају па своје производе декларишу као ГМО само у случају када је направљен директно од генетски модификованог организма. Никада се тако не декларишу када се користе ензими ГМО, као што је то случај у производњи сира, безалкохолних пића и кондиторској индустрији. Тако грађани увелико пију газиране напитке "без шећера", али заслађене сладом ГМ кукуруза. Не декларишу се ни месо и млеко иако је стока храњена ГМО сојином сачмом или кукурузом.
Амерички молекуларни биолог Џон Фаган, који је радио на креирању ГМО производа, прошле недеље посетио је Београд и том приликом рекао да Србија мора да каже "не" ГМО производима, као што је то већ учинило 167 земаља, јер годишње извеземо свог семена у вредности од 500 милиона долара.
– Циљ компаније "Монсанто", највећег произвођача ГМО семена, је да преузме целокупну производњу семена и да извлачи новац из српске економије – каже Фаган. – Њих не интересује лош утицај на здравље и живот. Ти производи изазивају алергије код људи, јер садрже отрове. Исхрана ГМО кукурузом, код експерименталих животиња, на крају четвртог месеца довела је до стварања тумора и концентрације отрова у јетри и бубрезима. Слични ефекти испољили су се и на здравље људи у Јужној Америци.
Он каже да убачени ДНК уништава природне гене у ћелији, са непознатим исходом. Процес стварања ГМО производа, према његовим речима, не може да се контролише од тренутка кад научници у ћелију биљке убаце ДНК неког другог живог организма, тако да може доћи до мутације ткива.
Четири нова закона
У току је промена, чак, четири закона који ће обезбедити промет ГМ хране.
Поред постојећег рестриктивног Закона о генетички модификованим организмима који широм отвара врата наше земље за ГМО, мењају се и Закон о признавању сорти пољопривредног биља, који омогућава признавање сорти генетички модификованог биља. Мења се и Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа који дозвољава да се у регистар уписује и у промет ставља репродуктивни материјал генетички модификованих организама. Спрема се и Нацрт закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља.
Извор: Вечерње новости
