Пад царинских оптерећења на производе из Европске уније неће осетити потрошачи. "Бесплатан" улаз намирница не значи да ће оне бити јефтиније.
Од јануара следеће године чека нас укидање царина за све индустријске и већину пољопривредних производа из Европске уније. "Бесплатан" улаз многих производа може озбиљно да угрози домаће произвођаче и прерађиваче, а по том сценарију понуду у радњама, са самим тим и на нашим трпезама може да диригује Европа.
Поједини српски производи биће, ипак, царинама заштићени, бар док не постанемо члан европске породице. Остаће царине на поједине врсте меса, поврћа и воћа, млечне прерађевине, кукуруз, пшеницу, брашно, кобасице, тестенине, џемове, воћне сокове, јабуковачу, крушковачу, дуван, шећер и уље.
– У Споразуму постоји заштитна клаузула, која предвиђа привремено подизања царина уколико дође до наглог и прекомерног увоза било ког производа који би могао да угрози домаћу производњу или већ причињава штету – каже за "Новости" Бојана Тодоровић, помоћник министра трговине Србије.
– Споразум са ЕУ веома прецизно предвиђа све ситуације, које би могле да утичу на угрожавање домаће производње од прекомерног увоза из ЕУ.
Када је реч о примени СПП са ЕУ, наша привреда и пољопривреда постепено се прилагођавала конкуренцији из Европске уније. Процес либерализације је започет 2009. и према СПП, снижавање царина се одвија фазно у периоду од шест година.
То, међутим, не значи да ће се увозни производи у Србији од јануара 2014. продавати по нижој цени. Смањивање царинских дажбина досад се није осетило у ценовницима, јер у формирању цена у Србији често нема економске логике. Тако су лане намирнице на светском тржишту појефтиниле за седам одсто, док су у Србији у истом периоду повећане за 15,4 одсто. Стручњаци тврде да када су цене у питању у Србији, главни проблем је недостатак "тржишне утакмице".
– Кључни проблем је што код нас није успостављена конкуренција, слаба је понуда и практично имате монопол – каже за "Новости" економиста Данило Шуковић. – Неколико понуђача контролише ситуацију на тржишту. Захваљујући томе имамо ситуацију да све погодности на тржишту које би дала конкуренција, или укидање неких дажбина, не иду потрошачима у корист. Купци тако остају закинути са високим ценама. Сада потрошња озбиљно пада, али цене не. Код нас су цене "еластичне" само када иду нагоре. То се дешава, рецимо, и са курсом, када он скочи и цене порасту, када ослаби, цене мирују. То је зато што, једноставно, конкуренција није успостављена.
Српски аграр конкурентан
Размена пољопривредних производа између ЕУ и Србије, показује, међутим, да је српски произвођач конкурентан, јер из године у годину остварујемо суфицит са Старим континентом. – И поред тога што је дошло до снижавања царина претходних година Србија Европској унији продаје више пољопривредних производа, него што их купује из ЕУ – додаје Бојана Тодоровић. – Тај суфицит је у 2010. износио 488 милиона евра, у 2011, и 2012. је настављен исти тренд са суфицитом од око 500 милиона евра. У првом полугодишту 2013 долази до смањења суфицита, али пре свега због последица прошлогодишње суше.
Извор: Вечерње новости
