Генетски модификовану храну грађани Србије најчешће уносе у организам кроз месо које је произведено у Србији.
– Последњих десетак година у Србији се производи генетски модификована соја којом се храни стока. Овакву соју сељаци сеју на својим њивама искључиво због нижих трошкова производње. Тај проблем траје већ неколико година и неодлучност државе да уништи те усеве допринела је томе да се број хектара под ГМО сојом све више шири – тврди за „Блиц“ Ђорђе Бугарин, секретар за аграр у Привредној комори Војводине.
До сада се веровало да са ГМО сојом грађани Србије долазе у додир само преко увозног меса и месних прерађевина, али недавна инспекција Министарства пољопривреде показала је да ову културу гаје многи ратари широм Србије.
Контролом Министарства пољопривреде утврђено је да је генетски модификована соја посејана на 23 хектара. Прегледано је, међутим, свега 1.300 парцела, а присуство је потврђено у 42 од 45 узетих узорака. И поред честог упозорења јавности да се соја у Србији гаји на хиљадама хектара, министарство је инспекцију спровело на овако изузетно малом узорку.
Једини начин да се спречи да генетски модификована храна доспе до рафова у продавницама јесте интервенција надлежних на њиви која је до сада била занемарљива.
– Држава једино може у току вегетације да контолише оно што је засејано на њивама. То је најефикаснији и једини поуздан начин утврђивања присуства ГМО, а после тога следи уништавање и подношење кривичних пријава. До сада нисмо имали забележених случајева да је неко сносио одговорност због ширења ГМО – тврди саговорник „Блица“.
Живојин Јовановић, власник Индустрије меса „Трлић“, каже за „Блиц“ да при откупу свиња и јунади од домаћих произвођача не може да буде сто одсто уверен да оне нису храњене генетски модификованом сојом.
– То никада не можемо да сазнамо иако радимо све прописане контроле. Немамо права сазнања ни о томе где се гаји та соја, у ком делу Србије – тврди овај саговорник.
Поред меса, упућени тврде да грађани Србије једу и другу храну која није природна јер се велики део прехрамбених производа продаје у сивој зони.
Према процени Миладина Шеварлића, професора Пољопривредног факултета у Земуну, око 30 одсто промета пољопривредно-прехрамбених производа се одвија у сивој зони.
– Грађанима нико не може да гарантује да је сва храна коју једу природна јер није успостављен систем контроле. Генетски модификована храна долази највише увозом, а нико не контролише које количине увозимо. А да не говоримо о хиљадама хектара под којима се у Србији производи ГМО соја – тврди Шеварлић.
Извор: Блиц
