У Србији се годинама на неколико хиљада хектара узгаја генетски модификована (ГМО) соја, упркос закону из 2009. који изричито забрањује сађење таквих биљака и промет производа за сточну и људску исхрану са садржајем ГМО, упозорио је јуче агроекономиста Миладин Шеварлић.
– Наша земља уопште нема евиденцију о количини увезене ГМО соје из САД, Бразила, Аргентине и других земаља, а све је више производа који нису означени да садрже сировине од ГМО, попут артикала из Црне Горе, БиХ и Македоније – упозорио је Шеварлић.
На скупу "Зауставимо ГМО у Србији", који су истовремено одржани у Београду и Новом Саду, Шеварлић је рекао да је њихов циљ био да се грађани Србије подсете на проблеме који могу настати евентуалном изменом Закона о ГМО који је донет 2009. године и који у највећој могућој мери штити Србију од могућих проблема, уколико би се дозволио увоз, узгој, прерада и промет ГМО.
– У Србији и данас имамо хиљаде хектара засејаних генетски модификованом сојом, која се годинама узгаја, а да надлежни државни органи уопште не реагују и не уништавају ту соју, као што је то урадила Мађарска прошле године када је уништила хиљаде хектара ГМО кукуруза, једноставно спаљивањем са напалмом – рекао је један од најеминентнијих агроекономиста у Србији.
Шеварлић је упозорио да би се, ако би се сабрала сва количина сировина за сточну храну у Србији, која садржи ГМО, добила много већа садржина од дозвољених 0,9 одсто у храни за стоку, која је прописана законом.
Он је напоменуо и да Србија нема контролу над ГМО сојом, а о томе да ли одлази на фарме за сточну исхрану или улази у дистрибуцију за прављање сточне хране на тржишту, такође не постоје јавни подаци. Такође, не зна се која количина ГМО соје је увезена из САД, Бразила, Аргентине и других земаља.
Према његовим речима, нема одговарајуће царинске контроле за увоз семена за узгој ГМО соје, јер не стоји оправдање да се она увози у кесама у аутомобилима или на бициклима који прелазе границу, зато што је потребна много већа количина за само један хектар.
– Такође, надлежне инспекцијске контроле су одговорне зато што годинама не успевају да пронађу хиљаде хектара засејаних ГМО сојом и другим ратаским културама, док рецимо полиција може да пронађе и два ара марихуане, у сред поља од неколико десетина хектара под кукурузом – сматра он.
Шеварлић је истакао и да надлежни органи немају податке о увезеној сојиној сачми, која је генетски модификована, и преко сточне хране улази у ланац исхране људи.
– Такође је више него сигурно да у Србију улазе, а то ће се у наредним годинама открити, одређене количине производа које нису означене да садрже сировине од ГМО, чак и преко земаља са којима Србија има потписане споразуе о бесцаринском увозу. У ту групу производа спада дампиншки увоз прерађевина од меса из земаља које уопште немају прехрамбену производњу да би биле извозно орјентисане, као што су Црна Гора, БиХ и Македонија – упозорио је Шеварлић.
Он је објаснио и да Србија има царине на увоз меса, поготово када се ради о машински откоштеном месу (МОМ), које се увози по дампиншким ценама, а углавном се добија од стоке која се храни ГМО сојом.
Извор: Блиц
