На киосцима брзе хране ваља бити и те како опрезан, показују контроле инспекције и удружења потрошача. Најчешће истекао рок и неисправне декларације. У унутрашњости Србије већи ризици од тровања.
Киосци и разни „шалтери“ брзе хране потенцијална су опасност за потрошача код нас, уосталом, као и у целом свету, оцењују у београдском Институту за хигијену и технологију меса. Своју тврдњу стручњаци ове институције образлажу чињеницом да надлежне инспекцијске службе нису у ситуацији да свакодневно контролишу сваки киоск, а понекад је довољан и тренутак непажње радника који ради са месом за роштиљ, па да дође до пропуста који ће довести до тровања.
Ово упозорење потрепљују и подаци инспектора из Управе за ветерину Министарства пољопривреде Србије. У 938 овогодишњих контрола угоститељских и објеката брзе хране на подручју републике инспектори су повукли, односно наложили да се баци, 873,7 килограма меса и месних производа.
Само у протекла два и по месеца ван промета је стављено близу 200 килограма меса.
Најчешћи разлози за повлачење меса и месних производа из продаје су непрописна декларација, односно оно што добијамо није адекватно са оним што се нуди, као и чињеница да је месу истекао рок – тврде инспектори.
У организацијама потрошача истичу да је стање безбедности хране која се продаје на улици, односно у киосцима и осталим сличним објектима алармантно са могућношћу и да зарадимо тровање.
– Резултати наших ранијих испитивања производа који се продају као брза храна били су поражавајући – каже за „Новости“ Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Више од 90 одсто узрока уситњеног обликованог меса, а то значи за пљескавице и сличне производе, било је микробиолошки неисправно. Имало је ешерихију коли и друге патогене бактерије.
И сладолед из такозване занатске производње, указује Богосављевић, често је био микробиолошки неисправан. На подручју Србије стање је знатно неповољније него у Београду када су у питању ови производи. Јер, у главном граду су могуће честе контроле.
У Привредној комори Србије немају податак колико код нас има објеката за продају брзе хране. Тачније, кажу да немају ни из близа прецизне податке не само о постојећем броју ни о тренду да ли он расте или опада када је у питању отварање оваквих објеката и кажу да поуздан одговор на ова питања не могу дати ни „много позванији државни субјекти“. Драгана Шабић, секретар Удружења за угоститељство и туризам при ПКС, каже:
– Сматрамо да је промет намирницама у објектима брзе хране системски проблем и да тражи далеко већу одговорност свих надлежних да не би долазило до инцидената.
Масовне манифестације
Велика окупљања, односно разне „пљескавицијаде“, „кобасицијаде“ и разне остале „ијаде“ захтевају посебну пажњу и посебан наџор како организатора тако и надлежних инспекцијских служби. Разни инциденти или што би народ рекао тровања у таквим ситуацијама нису страни, а то се показало недавно на „Смедеревској јесени“.
– До данас још нисмо добили извештаје о резултатима анализа узорака хране животињског порекла узетих у угоститељским објектима на манифестацији „Смедеревска јесен“, па не можемо ни причати о чему је реч и шта је узрок томе – кажу за „Новости“ у Управи за ветерину Министарства привреде. – Пре завршеног епидемиолошког извешаја и резултата лабораторијских испитивања немогуће је са сигурношћу утврдити везу између пријављених оболелих лица са истим и сличним симптомима и конзумирања хране на тој манифестацији.
Шта је у прилогу
Најопасније је ако се пљескавица не конзумира одмах по печењу, него се поједе касније, па се још и подгреје – тврде стручњаци. Такође велика су опасност и прилози који се додају на месо спремљено у киосцима. То поготову важи за купус, павлаку, мајонез, сенф… Ти прилози углавном стоје на спољном делу пулта, у отвореним су посудама и лако може доћи до њихове контаминације услед високе температуре, бактерија.
Извор: Вечерње новости
