Званичну статистику у Србији демантује сваки улаз у трговине и поређење са примањима. У јулу цене „пале“ 0,9 одсто, а за храну и рачуне потребне две и по просечне пензије.
Ниже цене „на папиру“ од 0,9 одсто на месечном нивоу већини потрошача у Србији ништа не значе. Чак и са тим уобичајеним летњим сезонским снижењима поврћа и воћа, тешко се саставља крај с крајем, нарочито у породицама где само један члан ради. И поред јулских појефтињења, цене су сада и званично по статистици више у просеку за 8,6 одсто него пре годину дана. Живот је, међутим, према просечним месечним приходима домаћинстава, знатно скупљи.
За плаћање месечних рачуна и куповину хране просечан потрошач у Србији и даље издваја „брдо“ пара. Вредност потрошачке „корпе“ је два и по пута већа од просечне пензије, док је за њено покриће потребна скоро једна и по српска плата. У јулу су највише појефтинили храна и безалкохолна пића за 4,2 одсто. Највећа снижења забележена су на пијаци, а краставац, боранија, парадајз, паприка, шаргарепа, кромпир су због достизања пуне сезоне ниже чак и до 50 одсто.
Прошлог месеца могло је да се уштеди и на куповини обуће и гардеробе, у просеку четири одсто. Ипак, у јеку сезоне, аранжмани за летовања, очекивано, били су скупљи него у јуну и то за чак 33 одсто. Поскупеле су и цигарете, алкохолна пића, поједини часописи, књиге, али и информатичка опрема, опрема за спорт, башту, забаву…
– Годишњи одмори „диктирају“ и цене, а поред хроничне беспарице, продаја је опала и до 30 одсто, па се гомилају и залихе – кажу у трговинским ланцима. – Стога се и сами прозвођачи и добављачи уздржавају од повећања цена, без обзира на то што су поједини инпути попут горива, а од овог месеца и електричне струје поскупели чак за око 10 одсто.
Стручњаци указују да је дефлација усред лета „више правило него изузетак“, а последица је сезонског појефтињења хране. То што је у једном месецу била дефлација, суштински не мења слику наше привреде, а то је да ми имамо високу инфлацију, чији су узроци превелика потрошња, коју „производи“ држава.
– Овај месец је у складу са очекивањима која постоје, али ради реалније економске „слике“ важно је увек посматрати просечну годишњу стопу инфлације – каже за „Новости“ Александар Стевановић, економиста. – Ове године, по свему судећи, имаћемо инфлацију у границама које је пројектовала Народна банка Србије.
У ОКВИРИМА
Инфлација ће од октобра, тврде у Народној банци Србије, бити у планираним оквирима.
Члан Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић каже да подизање цене електричне енергије неће ни у ком случају променити тренд пада међугодишње инфлације.
– Већ наредног месеца очекујемо да она буде испод осам одсто, у септембру испод шест одсто, да би од октобра зашла у предвиђени коридор Народне банке Србије – рекао је Николић.
Извор: Вечерње новости
