29. 11. 2024.

 

Док у развијеним земљама са високим животним стандардом потрошачи све мање троше на цигарете и алкохол, у Србији је то ставка које се грађани нерадо одричу. Уместо тога, пре ће одустати од куповине књиге, усавршавања или бављења спортом. На западу владе улажу огроман новац у кампање против пушења, док се у Србији кроз ниске цене та навика практично стимулише.


Порок – Према подацима Министарства трговине, грађани Србије 7,6 одсто потрошачке корпе, која је у мају износила близу 65.000 динара, троше на алкохол и цигаре. Много мање, тек 0,7 одсто, спремни су да дају на образовање, а на рекреацију око четири одсто својих прихода.

– Нисмо ми другачији од осталих, само је разлика у систему који влада. У западној Европи су цигаре знатно скупље него у Србији, што значи да се код нас и даље држава тешко одриче брзих прихода зарад дугорочних. Неко је на западу израчунао да је лечење од последица пушења или алкохолизма далеко скупље од онога што се заради од акциза на цигарете, па се кроз високу цену и озбиљне кампање против пушења прави нека врста баланса. Код нас не постоји такав начин размишљања, јер држава кроз ниску цену води и неку врсту социјалне политике, јер са овако ниским примањима у држави није згодно ударати по џепу грађана додатно. Велико је и питање где уопште иде новац од акциза и како се користи – каже Душан Узелац, директор економског портала Каматица.цом.

По месечним издвајањима за алкохол и дуван Србија ипак није на врху листе европских земаља. Мађари су испред нас, према званичним подацима троше чак десетину својих укупних прихода на жестока пића и цигарете. Руси су пак иза нас са седам одсто, док рецимо Британци и Французи дају тек три одсто својих прихода на та два производа. Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије пак тврди да је питање зашто грађани Србије толико троше на цигаре и алкохол потпуно погрешно.

– Министарство се овде бавило навикама потрошача, што је замена теза. Главно питање је чега смо се ми све одрекли имајући у виду да просечна плата од мало више од 40.000 динара не покрива потрошачку корпу – закључује Паповић.

Трошкови за алкохол и цигарете (у односу на укупне приходе)

  • Мађарска 10 %
  • Србија 7,6%
  • Русија 7 %
  • Британија 3 %
  • Француска 3 %


Српска потрошачка корпа

  • Храна и безалкохолна пића – (41,42%) 26.847 динара
  • Становање, вода, струја, гас – (18,44%) 11.952 динара
  • Алкохолна пића и дуван (7,06%) 4.574 динара
  • Одећа и обућа (5,07%) 3.287 динара
  • Образовање (0,69%) 447 динара
  • Рекреација и култура (4,18%) 710 динара
  • Намештај (4,49%) 2.910 динара


Извор: 24сата

Претрага

Центар за европске политике

BEUC, The European Consumer Organisation

THE GLOBAL VOICE FOR CONSUMERS