И ове године са рафова повучене и бачене тоне осетљивих намирница, дупло више ризичних литара млека. Неисправности, истекао рок употребе, афлатоксин…
Тоне и тоне хране годишње у Србији заврши у смећу, због разних пропуста у производњи и промету. Инспектори су тако из продавница, од почетка године повукли и уништили више од 8.000 килограма свежег меса, салама и кобасица, и чак 55.000 литара млека, јогурта, павлаке, дупло више него ранијих година.
И док је раније инспекторима највише „главобоље“ задавало свеже месо, у првом плану сада је млеко. Само у прва два квартала ове године повучено је млека из промета, колико раније за целу годину.
– Разлог је појачана контрола млека због афлатоксина у продавницама, али пооштрени су прегледи сировог млека, пре свега микробиолошког састава и присуства укупног броја бактерија – каже Сања Челебићанин, начелник Управе за ветерину при Министарству пољопривреде.
Због великог ризика, уклоњено је и око 400 килограма рибе и рибљих производа, затим 3.500 комада јаја, тона и по осталих прехрамбених производа. У Управи за ветерину наложили су да се осетљиве намирнице, попут меса и млека повуку из малопродаје, јер су промениле боју и мирис, због микробиолошке неисправности или истеклог рока употребе.
– Намирнице се из расхладних витрина повлаче и због непознатог порекла, недостатка декларације и документа о пореклу – објаснила је Челебићанин. – Из погона за прераду и складиштење „избацују“ се због лоших резултата анализа. Месо које се заплени или одстрани из промета, одмах се шаље у неку од кафилерија у земљи, у којој се уништава.
У потрошачким организацијама сумњају да се прометници и кланичари придржавају свих стандарда. Сматрају да су контроле периодичне и површне и да велике количине меса често пред истек рока трајања прерађују у кобасице или готова јела.
Србија се, према речима инспектора, по проценту повученог меса из промета не разликује од било које друге земље у региону или земаља Европске уније. Прихватљив ниво је све до десет процената повученог меса у односу на укупну производњу и промет.
ЗАРАЗА СА ТЕЗГИ
Овако високе температуте погодују развоју бактерија, па свеже месо, кобасице, саламе, сир не треба куповати лети на пијачним тезгама, већ у расхладним витринама и местима где је оно безбедно складиштено. Страховања потрошача нису безразложна, јер није неуобичајено да се и на високим температурама на тезгама нуде свежи пилићи, сир и кајмак.
– Зато га треба куповати у кланицама јер се у њима ради преглед меса на трихинелу – упозоравају инспектори. – Ако се храна не чува на прописаном термичком режиму и ако нису прегледана лица која њоме рукују, такође може доћи до микробиолошке неисправности – упозоравају инспектори.
Извор: Вечерње новости
