Трговци користе савремене технологије да прате потрошаче како би ухватили корак са онлајн дућанима, али многим купцима смета „велики брат” у шопингу.
Продавнице на интернету много боље познају своје купце него оне од цигле и малтера. Сваки клик мишем марљиво региструју и праве профил потрошача коме тачно могу да прилагоде понуду. Класичне радње последњих година све више користе нове технологије да би упознале купце и унапредиле пословање, али често наилазе на њихово негодовање, пише „Њујорк тајмс”.
Амерички ланац „Нордстром” прошле јесени је ставио на пробу нови систем како би сазнао бар део информација којих највећи онлајн дућан „Амазон” има на претек (на пример, колико њих улази дневно у радњу), тако што је пратио вај-фај сигнал њихових телефона. Али испоставило се да „велики брат” који вреба са интернета мање смета него онај из праве продавнице. Када су обавестили купце да их прате, суочили су се са бројним жалбама и прекинули експеримент.
„Нордстормов” покушај је део тренда који су пригрлиле класичне продавнице – да сакупе што више података о понашању и расположењу купаца, колико се задржавају испред рафа са слаткишима или колико дуго разгледају пре него што се одлуче да пазаре; прате сигнале мобилних телефона или их снимају камерама. Технологија је толико усавршена да софтвер открива и емоције, па ће, на пример, трговац на каси нервозном мушкарцу који у петак вече стоји у реду, понудити флашу доброг вина уз велики попуст.
Подаци које на овај начин трговци добију могу им помоћи да промене распоред изложене робе, да преместе касу тамо где се купци највише задржавају или да понуде индивидуализоване купоне с попустом.
Трговци се правдају да раде оно што је на интернету уобичајено. Калифорнијска компанија „Ритејл некст” на основу снимака камере прави процене колико се купци где задржавају. Ако мушкарци у зимском периоду само два минута застају на одељењу капута, то је сигнал да трговац можда није добро изложио робу. Технологија прати купце помоћу смартфона чак и ако се нису повезали на вај-фај мрежу.
Стереоскопске камере „Брикстрима” коштају 1.500 долара и пребројавају купце, разврставајући их по полу и узрасту. Ако се у неком делу продавнице више задржавају, трговац може да отвори додатну касу.
Опрема је толико усавршена да препознаје шта нека особа разгледа, па чак и какво јој је расположење. Руска фирма „Синквера” прави софтвер за касе који препознаје пол, узраст и расположење купца. На основу података свако добија прилагођену рекламну понуду или купон за попуст.
Њујоршка фирма „Номи” иде корак даље, па повезује телефон са особом уколико је купац скинуо апликацију продавнице или својевољно дао мејл. Профил тогкупца садржаће број посета, шта је разгледао на њиховом сајту и све претходне куповине. Кад следећи пут уђе, добиће преко телефона специјалну понуду на основу ранијих интересовања. Затим га прате помоћу вај-фај сигнала кроз продавницу.
„Ако проведе 20 минута на одељењу обуће, продавница му може послати купон с попустом за ципеле”, каже за „Њујорк тајмс” Кори Капасо из ове фирме.
Док некима смета што им камере прате сваки корак и емоцију, други су задовољни ако на овај начин могу да зараде који долар. Апликација једне компанија из Сијетла нуди купцима новац и поклон картице „Амазона” и „Гугла” ако открију пол, узраст и приходе и дозволе да буду праћени.
„Волела бих да ми се на екрану појави купон с попустом. Продавнице се баве продајом. То има смисла”, коментарише Линда Вертлиб, блогерка из Филаделфије, којој не смета овај начин „ухођења”.
Извор: Политика
