Ништа не привуче више купаца у радње таквом брзином као велики натписи „снижење“, „распродаја“, „50 одсто попуста“ на излозима. У организацијама потрошача сматрају да у Србији права снижења не постоје, али је зато лажне распродаје, најстарију трговачку варку, немогуће заобићи. Иако су овакве обмане кажњиве законом, трговце то, чини се, не плаши много.
У Србији се тешко могу пронаћи праве распродаје по угледу на оне европске, где се одећа може пазарити за пет до највише 20 евра. Док се у Европи гардероба на снижењима нуди по ценама нижим барем за 70 одсто, код нас попуст једва достиже 30 одсто.
– Наших 30 одсто и 30 одсто у иностранству нису исти, јер су марже домаћих трговаца неупоредиво веће. Због слабе конкуренције, продавци могу да манипулишу са лажним распродајама. Када би постојали велики ланци продавница који би спустили цене и преотели купце, и остали трговци би то морали да прате. Лажно рекламирање снижења сматра се обманом потрошача и забрањено је законом – каже Петар Богосављевић из Покрета потрошача.
У организацијама за заштиту потрошача објашњавају да су жалбе због лажних снижења готово свакодневне и наводе да постоје четири најчешћа начина варања купаца на снижењима.
– У Србији су најзаступљеније преваре с оглашеном висином снижења, односно погрешном информацијом о томе да ли је роба стварно снижена, рецимо за 70 одсто, или није. Осим тога, чест проблем код распродаја су и мале количине робе која се нуди у акцији, па се неретко деси да се оно што је на снижењу распрода веома брзо. Притом трговац и даље у излогу рекламира велики попуст, а да од те робе заправо некада нема нити један примерак. Зато би требало одредити коју количину робе чију акцију продавац оглашава он мора и да поседује у продавници или у залихама – каже за „Блиц“ Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.
Трећи начин на који трговци заваравају купце су такозване сталне акције. То су ситуације када на излогу продавнице током целе године стоји натпис „стално снижење од 50 одсто“. Овде је у питању, сматрају стручњаци, очигледна превара која не постоји нигде у свету. У овом случају немогуће је не поставити питање од које цене се скида 50 одсто ако је снижење нон-стоп. Још једна од заступљених обмана је и повећање цене непосредно пре њеног снижења.
– У једној продавници у центру Београда женске чизме почетком сезоне коштале су 14.000 динара са ценом истакнутом на ђону. Три месеца касније цена робе је снижена за 50 одсто и на истим тим ципелама на ђону је прецртана стајала цена 19.000 и нова, дупло мања цена, 9.500 динара – објашњава Јелица Смиљанин (35) из Београда.
Грађани који пожеле нешто да ураде поводом лажних снижења могу да се јаве некој од организација за заштиту потрошача. Они ће затим да алармирају тржишну инспекцију, која ће потом да изађе на терен. Како инспектори не могу да изрекну новчану казну, њихово је да поднесу пријаву надлежном суду за прекршаје који након тога покреће прекршајни поступак.
Огласи са преварним порукама
Тржишна инспекција контролише продају сезонске робе. У току ове године извршене су 554 контроле у којима је у 36 случајева констатовано оглашавање снижења цена на недозвољен начин. Огласи су имали преварне поруке у погледу врсте робе, трајања снижења и других неправилности.
Извор: Блиц
