Хлеб и житарице наши потрошачи, према подацима Еуростата, плаћају чак 36 одсто мање од просечног Европљанина. Недостаје само податак о просечној плати, кажу потрошачи.
Хранимо се јефтиније, пијемо за мање новца, а тек су пушачи у завидној ситуацији. Европски статистичари упоредили су цене основних животних намирница, пића и дувана у Европској унији и земљама ван ње. Тек објављени подаци показују да је просечна потрошачка корпа у Србији јефтинија 29 одсто од ЕУ просека. На исхрану још мање троше само у Македонији, Пољској, Румунији, Албанији и Бугарској.
Цене хлеба и житарица наши потрошачи, према подацима Еуростата, плаћају чак 36 одсто мање од просечног Европљанина. Иста је разлика и у ценовницима меса. Млеко, сир и јаја достижу 81 одсто просечних европских цена. Алкохол је за петину, 22 одсто јефтинији у Србији него у ЕУ, а цигарете коштају у просеку чак 70 одсто мање.
– У целој тој рачуници недостаје само податак о просечним платама у Србији – сматра Горан Паповић, председник Националне организације за заштиту права потрошача Србије. – Али не било какав податак о просечној заради, већ реалан. Не може се говорити о просечној плати ако у некој општини ради једна банка или једна коцкарница. Мора у обзир да се узме колико је у тој општини незапослених. Мени ови подаци говоре да би у Србији јако лепо живео један Швеђанин, или Немац и Аустријанац. Наравно са платама које зарађују у својим домовинама. Не са нашим зарадама.
Иако зависе од просечне плате у земљи, цене производа, међутим, не могу да их у стопу прате. Тако економиста Александра Стевановић поручује да то што су у земљи мала примања не значи да цене треба да буду најмање.
– Ако је за утеху, када нам порасту плате те цене вероватно неће толико порасти – каже Стевановић. – У структури цена производа добар део чини трошак рада. Али учествује и продуктивност. Зато један Немац може да плаћа око 80 одсто веће цене, а да зарађује и осам пута више од нашег грађанина. Он својим радом производи више. Има акумулирано знање и капитал. Нама недостаје капитал да развијемо производњу. Има сектора где је немогуће повећавати унедоглед продуктивност, и то је урачунато у цену производа. Фризерка не може да ошиша много више људи, нити адвокат да прими много више клијената.
Међу земљама Старог континента потрошачи најмање троше у Македонији. Корпа је тамо чак 42 одсто јефтинија него у Европској унији. Цигарете у Македонији коштају свега четвртину европске просечне цене.
Међу чланицама Европске уније, храна је најприступачнија у Пољској. Јефтинија је 39 одсто у односу на остатак Уније. Рачун у трговини у Румунији је 33 одсто „лакши” него у ЕУ, у Бугарској за 32 одсто, баш колико и у Албанији.
ПАПРЕНИ
Међу чланицама Европске уније потрошачка корпа је најскупља у Данској. Данци на храну дају чак 43 одсто више него просечни Европљани. Хлеб и житарице су им 59 одсто папренији, док је просечна шницла скупља за трећину. Норвешка, која није члан ЕУ, најскупља је на Старом континенту. Храна и пиће се продају по 86 одсто већим ценама од просека. Папрено је и у Швајцарској. Цене су у просеку за 55 одсто веће него у ЕУ.
Извор: Вечерње новости
