Поједине намирнице из Хрватске продају се код нас по нижим ценама. Поред печенице, повољнији су минерална вода, уље, конзерве. Готово 90 одсто прехрамбене индустрије Србије је у рукама иностраних компанија.
Поједине намирнице из Хрватске продају се по конкурентнијим ценама на нашем тржишту од домаћих! Потрошаче збуњује и то што је поред разних слаткиша, чоколада, намаза, могуће пазарити и повољније минералну воду, јестиво уље, неке тестенине, месне и рибље конзерве, поједине прерађевине од меса.
Литар минералне воде из Хрватске тако је јефтинији за три до пет динара, уље за десетак, а табла чоколаде и до безмало 20 динара. Димљена печеница истог ранга као код нас може да се купи и до 150 динара повољније.
У пракси, према оцени стручњака, то ништа није необично. Пре свега, да би се придобило тржиште, морате да му се прилагодите не само по понуди, већ и према куповној моћи становништва. А у време беспарице важан је сваки динар, па је све чешће цена главни оријентир купцу.
– Ни најмање разлике у цени хране нису више „безболне“ за празне џепове грађана – истичу у Покрету за заштиту потрошача. – Трговачке зараде главни су кривац за тако високе распоне у ценама намирница, где рецимо чајна кошта од 790 до 1.400 динара, а свињски бут од 390 до 550 динара.
Стипе Ловрета, професор Економског факултета у Београду, сматра да, када се увозни производ продаје по нижој цени од домаћег, онда очигледно нешто није у реду са конкурентношћу наших произвођача. Очигледно не воде рачуна по којој цени се продају њихови производи, о квалитету, дизајну, трајању…
– Генерално гледано, наше тржиште се отвара, и у таквој ситуацији потрошачи ће да кажњавају оне, који нису у стању да понуде квалитетан и ценовно конкурентан производ – каже Ловрета. – Нашем потрошачу, који је доведен на ивицу егзистенције, апсолутно одговара квалитетан производ по нижој цени.
Ловрета напомиње да смо сада у фази изградње једне добре структуре малопродајног тржишта.
У наредном периоду можемо очекивати још интензивније процесе укрупњавања, концентрације, повезивања.
Најслабија страна до сада је била што смо имали само један трговински ланац, који је имао изразито високо учешће на тржишту у односу на остале „играче“. Добро је што ће сада бити два ланца.
Протеклих година цене су код нас расле мимо сваке логике, а највише код производа који се свакодневно налазе у потрошачкој корпи. И мада је кључна улога у расту цена поскупљење енергената и сировина, ипак добрим делом поскупљења су последица и тога што трговци нису хтели да се одрекну своје зараде.
ТАЊИР ПУНЕ СТРАНЦИ
Готово 90 одсто прехрамбене индустрије Србије је у рукама иностраних компанија. Млекаре, шећеране, кондиторска, делом кланична индустрија и уљаре у власништву су европских и регионалних компанија. Проблем је што све чешће те компаније, које се воде као домаће у страном власништву, увозе сировине, попут јаја у праху, или млека, иако тих сировина има и на нашем тржишту. Тако купац сматра да конзумира домаћи, а заправо добар део је страни производ.
Извор: Вечерње новости
