Из потрошачких организација траже чешће испитивање остатака опасних средстава за заштиту биља у воћу и поврћу.
Информација да је инспекција Министарства пољопривреде у току целе протекле године пронашла повећане количине пестицида у само два узорка воћа и поврћа требало би да гарантује потрошачима у Србији да купују здраву храну у којој нема повећаних концентрација средстава за заштиту биља.
Да се у Србији, ипак, контролише исправност хране сведочи и информација да је у току 2012. године обављено нешто више од 300 контрола узорака пољопривредних производа код произвођача како би се проверило да ли се правилно употребљавају ђубриво и пестициди.
У прва три месеца ове године узето је око 40 узорака воћа и поврћа. Треба рећи и да су резултати тих испитивања показали да нема повећаног садржаја остатака пестицида од максимално дозвољених вредности.
Али, истовремено треба подсетити и на информацију да су у 60 тона јабука које је Србија извезла у Русију пре два месеца пронађене повећане количине пестицида. Опреза никада довољно. И опет се враћамо на почетно питање – да ли се довољно контролише присуство ових хемикалија у воћу и поврћу с којим степеном поверења купујемо намирнице на пијаци или у продавницама?
У потрошачким организацијама које се баве овом проблематиком тврде да постоје два велика проблема када је о контроли пестицида у Србији реч.
– Према нашим информацијама, воће и поврће се у Србији контролише на остатке појединих пестицида који се не употребљавају годинама, који су или превазиђени или забрањени. У исто време не испитује се има ли остатака неких нових средстава за заштиту биља, односно њихових активних супстанци. То је веома велики проблем и требало би ажурирати те податке – тврди Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС).
Према његовим речима, други велики проблем јесте мали број узорака и, како каже, на основу тога није могуће створити реалну слику.
– И даље су на снази прошлогодишње одлуке по којима је број узорака који се узимају драстично смањен. И треба рећи да се тиме не доприноси уштедама у буџету јер приликом увоза увозник плаћа анализе – сматра Паповић.
Како каже, већи проблем би могли да представљају мањи, индивидуални произвођачи који или нису довољно едуковани или су принуђени да користе јефтинија, па тиме лошија и агресивнија средства. Са друге стране, од већих, који воће и поврће извозе очекује се да имају строже системе унутрашње контроле, управо како не би нарушили своју репутацију на тржишту.
У „Делта аграру” наводе да су наши правилници о исправности усклађени са правилницима ЕУ, односно максимално дозвољене количине пестицида које могу да се нађу исте су у нашој домаћој регулативи као и у регулативи ЕУ.
– Целокупна производња јабука код нас се одвија у складу са „Глобал гап” стандардом који потврђује квалитет и здравствену безбедност јабука и обухвата готово 240 контролних тачака у производњи од садње јабука па све до складиштења. Ту спада и транспарентност примене пестицида, о чему се сваке године воде званичне књиге третирања и где се сваке године пред бербу раде анализе остатака пестицида чиме се потврђује квалитет произведених јабука – објаснили су у „Делта аграру”, додајући да поред сопствене производње јабука, откупљују и од других домаћих произвођача.
– При откупу се обавезно прилажу копије књиге третирања и анализа на остатке пестицида – кажу.
А како је потпуковник др Миодраг Јовановић, клинички токсиколог и начелник Токсиколошко-информациони одсека на Војномедицинској академији, рекао недавно за „Политикин” „Потрошач”, хемијски загађивачи хране, међу које спадају и остаци пестицида, долазе на треће место ризика од загађења хране.
– Дугогодишњим експерименталним испитивањима на животињама, али и праћењем штетних ефеката пестицида на људски организам показано је да хронично и вишегодишње уношење њихових остатака преко хране може имати штетан утицај на здравље људи. Резидуи или остаци пестицида у храни чак и у повећаним концентрацијама не могу довести до значајних акутних тровања код људи – истакао је др Јовановић.
Како је рекао, у последњих неколико година у овој установи није било случајева акутног тровања остацима пестицида из хране. Увидом у годишње извештаје Националног центра за контролу тровања бележи се пад броја, чак и намерних или задесних тровања пестицидима на радном месту.
Он је истакао да најчешћи узроци тровања храном нису везани за хемикалије и њихово присуство у храни већ за хигијенски неисправну храну, што излази из домена токсикологије.
Извор: Политика
