Уплата 15 динара, провизија 35

Када је Београђанин Р. Џ. уплатио 15 динара општом уплатницом, није ни очекивао да ће му бити наплаћена провизија већа од износа уплате – 35 динара. Иако је, заправо, реч о једној од најмањих провизија, будући да на шалтерима појединих банака она износи и више од 60 динара, нашег читаоца је занимало због чега је то тако.

– Уплатио сам накнаду за издавање здравствене књижице РФЗО-у, и то општом уплатницом. Мали је износ, али је провизија више него двоструко већа од износа уплате. Зашто је то тако и ко одређује висину провизија? – питао нас је овај читалац.

Банке и Пошта саме одређују висину провизија и оне зависе од много тога. Провизије у Пошти годинама су једне од најнижих у Србији и управо је у Пошти највише рачуна за комуналије за које се она уопште и не наплаћује. У банкама, са друге стране, висина провизија зависи од тога да ли је неко клијент банке или није, док је плаћање рачуна преко све популарнијег е-банкинга (плаћање преко интернета) или трајног налога без провизије за клијенте.

У зависности од ових фактора, распон провизија приликом плаћања рачуна или уплата преко општих уплатница у Србији варира, од 30 или 35 динара па до више од 60. А како истичу у финансијском порталу „Каматица”, осим тога да ли је неко клијент банке, на висину провизије утиче и то о којој суми је реч, која је сврха уплате, па чак и у које доба дана се рачун плаћа.

– Банке наплаћују различите провизије за исте услуге у зависности од статуса клијента, времена реализације налога у току дана, као и сврхе трансакције. Тако може да се деси да у зависности од свега тога, на пример, телефонски рачун од 500 динара у банци платимо чак 650 динара – наводе у „Каматици”.

Како кажу, провизије се наплаћују по неколико принципа:

– минимална, која означава најнижу могућу провизију коју у току пословног дана клијент може да плати за реализовање неког платног налога

– стандардна, која означава стандардну провизију коју би просечан (без посебног статуса) клијент платио за реализацију платног налога у 11 часова (исказано у процентима)

– максимална која означава максимални могући износ провизије који би клијент могао платити банци у току пословног дана због брзине реализације (уколико је налог испостављен касније у току пословног дана)

Како у пракси функционише овај принцип наплате провизија и шта значи то када банка каже да је провизија, на пример, 40 динара, односно један одсто? Уколико, рецимо, рачун за телефон износи 500 динара, износ рачуна се прво множи са процентом. По процентуалном распону провизија од један одсто би била пет динара. Међутим, та провизија је мања од минималне, па ће банка ипак уместо тога наплатити својих 40 динара.

– Али, ако сте направили мало већи рачун за мобилни телефон и он износи 6.500 динара, при плаћању рачуна ћете у зависности од банке у којој плаћате платити 32,5 динара (0,5 одсто вредности), код других 65 динара (један одсто од вредности), а код појединих минималну провизију од, на пример, 60 динара – објаснили су у „Каматици”.

Колико тачно износе провизије, питали смо „Пошту Србије” и поједине банке:

Пошта

Накнада за уплате општом уплатницом до 4.500 динара је 45 динара, за уплате преко 4.500 до 500.000 динара је један одсто од износа, а за уплате преко 500.000 динара максимална накнада је 5.000 динара.

Провизија за уплате по оригиналним рачунима „Телекома”, „Теленора”, ВИП-а, „Електросрбије” и „Југоистока” је 35 динара за уплате до 3.500 динара, за уплате преко 3.500 до 500.000 динара је један одсто од износа, а за износе преко 500.000 динара је 5.000 динара.

За плаћање рачуна Електродистрибуције Београд, Инфостана Београд, Електровојводине, ПТТ КДС-а и ПТТ Нета, „Пошта Србије” не наплаћује провизију од грађана.

Банка Интеза

Приликом уплата на шалтерима банке корисници „интеза хит” и „интеза магнифика” текућих рачуна плаћају провизију у износу од 30 динара за уплате до 50.000 динара односно 0,3 одсто од висине износа, а максимално 2.000 динара за уплате преко 50.000 динара. Такође, провизија на уплате на шалтеру за остале клијенте банке и друге грађане износи један одсто од висине рачуна, минимално 60 динара, а максимално 5.000 динара. Банка Интеза ослобађа провизија уплате које се врше у хуманитарне сврхе. Нудимо бесплатну услугу трајног налога уз коју бригу о измиривању рачуна преузима банка, а трансакције су ослобођене плаћања провизије. Сви клијенти Банке Интеза имају прилику да путем инфотерминала у одабраним експозитурама измире своје рачуне без увећања за банкарску накнаду.

Комерцијална банка

Комерцијална банка за плаћање рачуна за струју и инфостан не наплаћује провизије. Банкарска провизија за остале рачуне је 0,5 одсто од износа рачуна, а минимум 35 динара. Провизије су исте за клијенте банке и оне који то нису. Банкарска провизија за плаћање рачуна је непромењена неколико последњих година. За плаћање рачуна преко система е-банкинг провизија се не наплаћује.

Сосијете женерал банка:

У Сосијете женерал банци уплате на рачун хуманитарних организација ослобођене су трошкова. Интерни динарски трансфери се такође не наплаћују. Екстерни трансфери (укључени трошкови клиринга НБС) за клијенте банке наплаћују се на следећи начин:

- Накнада банке износи 0,5 одсто од износа трансфера (минимално 40 динара).

- За износе од 600.000 до 1.000.000 динара максимум накнаде је 3.000.

- За износе преко 1.000.000 динара максимум накнаде је 5.000 динара.

Екстерни трансфери (укључени трошкови клиринга НБС) за физичка лица која плаћања не врше преко текућег рачуна и за физичка лица која нису клијенти банке, наплаћују се на следећи начин: један одсто од износа трансфера (минимум 70 динара, максимално 5.000 динара).

Рајфајзен банка

Интерне трансакције (плаћања/преноси у оквиру банке):

- плаћања/преноси између два рачуна истог клијента – без накнаде

- плаћање/преноси између клијента и банке – без накнаде

- плаћање/преноси између учесника у платном промету – 0,5 одсто, минимум 40, максимално 8.000 динара.

- уплате од грађана који нису клијенти банке – један одсто, најмање 80, највише 8.000 динара

- хитни налози – 120 динара.

- Екстерне трансакције (плаћања/преноси ван банке):

- плаћања/преноси између учесника у платном промету – један одсто, минимум 80, максимално 8.000 динара

- уплате грађана који нису клијенти банке – 1,5 одсто, најмање 100, највише 8.000 динара