Просечан купац у Србији јаја бира по величини, одокативно и најзадовољнији је када их купи на пијаци од трговца који тврди да његове кокошке кљуцају по башти. Већина не зна шта значе класе, а оне јасно говоре која су јаја најбоља.
У Србији се годишње произведе око 1,2 милијарде комада јаја, што је довољно да се подмире потребе становника, а више од 90 одсто производње налази се на малим, ситним и средњим фармама.
Иако су јаја једна од најјефтинијих, а најзаступљенијих намирница у исхрани, њихова потрошња опала је протеклих година са 200 на 130 комада по становнику годишње. На смањење укупне потрошње, осим слабије куповне моћи грађана, деловао је и велики пад индустријске потрошње јаја.
У развијеним земљама се од укупне потрошње јаја две трећине користи у индустрији тестенина и кондиторској индустрији, у производњи мајонеза, док се код нас јаје и даље користи искључиво у љусци, па се највећи део око 30-50 милиона јаја увезених из БиХ, Македоније, Мађарске и Словачке користи за потребе индустрије.
У контролисаним условима јаја се могу чувати јако дуго, али објашњавају произвођачи, на нашем тржишту нема много јаја старијих од неколико дана, а стручњаци оцењују да је квалитет јаја на српском тржишту одличан.
– Неликвидност је натерала произвођаче да продају јаја чим га кокошка снесе. Некада је произвођач чувао јаја у расхладном магацину и до 20 дана чекајући бољу цену, док ће данас пре да спусти цену и прода јаје од јуче и прекјуче да би нахранио живину, него да чека – кажу у Заједници живинара.
Наши грађани јаја најчешће купују на пијаци, а у време кризе све их чешће бирају на основу цене, мислећи да нема великих разлика. Са оним “личе као јаје јајету” живинари се не би сложили, јер су у њиховим очима разлике међу јајима више него видљиве.
– Облик јаја мора бити правилан, не смеју бити сувише шиљаста, округла, деформисана и прљава. Ако су прљава, не смемо их прати, већ их чистимо сувом крпом. Љуска мора да буде глатка, чврста, уједначене дебљине. Јаје доброг квалитета има лоптасто жуманце мањег пречника и беланце је густо и покрива малу површину. Оно лошег квалитета има пљоснато жуманце већег пречника и беланце које је воденасто и покрива велику површину – каже произвођач јаја Мирољуб Милићевић.
Прво на шта потрошач треба да обрати пажњу када купује јаја јесте да ли су означена квалитетом А или Б, јер се са А означавају свежа, а са Б расхлађена јаја која су могла да се чувају и шест месеци пре него што су стигла на тржиште. Свежа јаја А квалитета подељена су у седам класа – СС, С, А, Б, Ц, Д, Е – између којих је разлика у пет грама, при чему је СС најкрупније јаје и тежи више од 70 грама, а Е има мање од 45 грама. Недавно се појавила и категорија „лаки јаја“, која су тежа од 80 грама, али се јаја тежа од 70 грама могу само понекад наћи у радњама.
Факти о јајима
- Очекивана цена јаја на пијацама уочи Ускрса је око 15-16 динара
- Цена јаја у супермаркетима од 16 до 19 динара
- Србија годишње произведе око 1,2 милијарде комада јаја
- Србија годишње увезе од 30 до 50 милиона комада јаја
- Две трећине увозних јаја користи се за потребе индустрије
- Јаја се највише увозе из БиХ, Македоније, Мађарске и мање из Словачке
- Јаје чине: Љуска – 10 одсто, жуманце – 60 одсто и беланце – 30 одсто.
- Једно велико јаје тешко око 60 грама има енергетску вредност 75 килокалорија, а обезбеђује око шест грама масти и 6,25 грама протеина.
- Јаја су богата витамином А и витамином Д, а од минерала садрже гвожђе, калцијум, фосфор, јод, цинк, кобалт, селен…
Јарка боја жуманцета није доказ квалитета
Боја жуманца једна је од најбитнијих ствари којима домаћице оцењују квалитет јаја. Заблуда. Природна боја жуманцета је светложута, а боја може да се повећава употребом хране с већим садржајем пигмената као што су кукуруз, дехидирано брашно детелине, па чак и црвене паприке. И боја љуске кокошјих јаја је различита, а интензитет боје одређује количина пигмента овопорфирина у љусци. Зато је важно нагласити да ни боја љуске ни боја жуманцета не утичу на квалитет јаја.
Средња јаја најквалитетнија
Репортери „Блица“ купили су по неколико јаја сваке категорије како би проверили да ли одговарају класи и цени под којом се продају. И јаја купљена од неколико различитих продаваца на пијаци, али и она из супермаркета била су добро обележена, показала су мерења.
Иако ће се многи определити за крупнија, познаваоци кажу да су она средња јаја квалитетнија јер их носе млађе кокошке, а што је кокошка старија, она носи крупнија јаја. Како разлика од пет грама није видљива оком, они који желе лако могу да преваре купце. Зато у удружењима за заштиту потрошача напомињу да сваки грађанин има право да у продавници измери паковање јаја како би проверио да ли тежина одговара класи назначеној на кутији.
Иако се домаћице у Србији куну у дукат жута јаја са пијаце, стручњаци верују да је често поузданија куповина у трговинским ланцима, јер су код њих добављачи велике фарме у којима јаја имају сталан систем контроле, а у случају да имају замерке, потрошачи знају и коме могу да се обрате.
Куповина на пијаци није сигурна
Јаја су у продавницама нешто скупља, јер велики део цене иде на трговачку маржу, ПДВ, амбалажу и остале трошкове. Једна картонска кутија оптерети малопродајну цену јаја за динар, док транспорт додаје још 70 пара сваком јајету. Цене су ниже, али је ризик нешто већи на пијацама, јер су већина продаваца накупци који често мењају добављаче. На тезгама могу да продају и увезена јаја, а да кажу да су домаћа, али и расхлађена јаја која су декларисана као свежа, што је једна од најчешћих превара.
– Дешава се и да ови препродавци купују запрљана јаја од великих произвођача, јер она по стандардима не могу да иду у трговине. Баш таква се нуде као свежа домаћа с наводно малих сеоских фарми, и то по знатно вишим ценама. Куповина на пијаци није сигурна и зато што не постоји начин да се изврши адекватна контрола. По закону, и ова трговина подлеже обавезним анализама, али су оне ређе него у великим ланцима и производњама – каже Милићевић.
Извор: Блиц
