Апоени од 50 и мање пара избачени су из употребе пре пет година, али и даље живе у ценовницима трговина. Цене које нису заокружене на рафовима заокружују се на каси, а цех плаћају потрошачи који у продавницама сваког дана оставе бар 500.000 динара.
Иако је Народна банка Србије давно престала са ковањем апоена ситнијих од једног динара, цене већине артикала изражене су у две децимале, па је немогуће платити рачун “у пару” и добити кусур за нешто што кошта 60 динара и 55 пара.
Међутим, без обзира на то, цене са децималним износима стоје већ годинама на рафовима продавница, али и на рачунима јавних предузећа, па је чак и Влада Србије донела уредбу по којој цена основне врсте хлеба мора да буде 48,50 динара.
Колико трговци зарађују на невраћеном кусуру, пословна је тајна, али под претпоставком да свако од 2,5 милиона домаћинстава сваког дана остави само по 20 пара у продавници, трговци на непостојећим кованицама дневно узимају око 500.000 динара.
У теорији је могуће да трговац нивелисањем и изгуби, јер је препорука Народне банке да се износи до 50 пара заокружују на нулу, а они од 51 до 99 пара на – динар.
– Калкулацијом цена не долази се увек до целог броја, и на Западу имају трговачке цене 19.99, јер много лепше звучи за потрошача, али су за мном у Лондону трчали да ми врате један пени, а овде не враћају и много више. Мада, људи и не траже ситан кусур, јер је динар обезвређен, па се нико не окреће за мање од пет динара, а динар по динар за трговце значи велики профит – каже економиста Љубодраг Савић.
О заокруживању одлучује влада
Евентуалну одлуку о заокруживању цена и протеривању децимала могла би да донесе Влада Републике Србије. Ако се на то заиста и реше, шансе да ће заокруживање ићи ка мањем износу – равне су нули. Грађани Србије и даље највише плаћају кешом, па чињеница да се производи не могу платити у тачном износу потрошачима прави велике губитке.
Извор: Каматица
