Код сваке од милиона куповина картицама, било кредитним или дебитним, банке зарађују новац, а у неким случајевима и врло много новца, пише Данас.Иако корисници дебитних картица не плаћају за њихово коришћење у продавницама, банке сваку такву трансакцију наплаћују самим трговцима, а они те трошкове по правилу преваљују на потрошаче.
Иако званично не желе да говоре о томе колике провизије узимају, тврдећи у свим банкама које смо контактирали само да то зависи од случаја до случаја, банкари незванично потврђују да износи иду и преко три одсто, али да "у Београду практично нико не плаћа више од 2,75“.
Колика ће провизија бити зависи од обима промета који клијент остварује, да ли његови радници примају плате преко банке чију картичарску мрежу користи, има ли друге кредите и уопште колико је битан банци. Рачуна се и то којом делатношћу се бави клијент, да ли има велики број малих трансакција или мали број великих и слично.
Најниже провизије од често само 0,3 одсто, наплаћују се ланцима бензинских пумпи, док рецимо продавци накита и друге луксузне робе плаћају највише провизије. Банке су у многим случајевима спремне да у преговорима са клијентима смање провизију за коришћење њихове мреже картица или да је се одрекну, ако од клијента могу да остваре другу корист, рецимо да га придобију да код њих узме већи кредит и слично. Али, за оне трговце који не намеравају да се додатно задужују, а истовремено нису ни велики, ниже провизије углавном нису реална могућност. Њима банке наплаћују стандардне износе, који када се обрачуна све што улази у састав коначне провизије, врло често достигну и више од два одсто. Те провизије крајњи купац не примећује и има утисак да је плаћање картицама бесплатно, али пошто продавци своје трошкове пребацују на купце, вишу цену робе у ствари плаћају и они који користе картице и они који купују готовим новцем, објашњава руководилац задужен за картице у једној од водећих банака у Србији.
Иако би се из овога дало закључити да банке практично немају зараду на основу провизија које наплаћују, то наравно није тако. Сама чињеница да клијентима наплаћују другачије провизије у зависности од висине промета и делатности којом се баве, говори о томе да банке на некима зарађују више него на другима, односно да од мањих трговаца узимају више провизије него од већих. Уз све то, како признаје саговорник Данас, банка чију мрежу ПОС уређаја користи трговац на крају наплаћује и своју „праву“ провизију, која „у 99,9 одсто случајева буде испод 0,5 одсто“.
Дакле, у укупном износу провизије од уобичајених два до три одсто у мањим објектима, бар 1,5 одсто чини „чиста“ зарада банака - један проценат банци која је кориснику издала картицу и још пола процента банци чији ПОС терминал користи трговац.
Банкари, међутим, не сматрају да су одговорне за овако високо постављене провизије и тврде да су кривци трговине, преноси Данас.
Извор: Б92
