Резултати инспекцијских контрола показали да написи на декларацији у трећини случајева нису одговарали сировинском саставу.
Више од трећине текстилних производа на нашем тржишту које је анализирала Тржишна инспекција нису били одговарајуће обележени када је реч о сировинском саставу. Већина њих пореклом је из Кине, а како показује резултат анализе ове инспекције ти производи су уместо природних материјала у сировинском саставу, како је наведено у декларацијама, имали мешавину вештачких и синтетичких.
Тиме се поново потврђује вишегодишња теза да на нашем тржишту има гардеробе на којој пише да је од памука, а заправо је реч о синтетици. То углавном први примете они који су алергични на вештачке материјале, а управо такви читаоци су се јављали нашој редакцији.
Наиме, Министарство спољне и унутрашње трговине је крајем 2011. године дало налог за ту врсту инспекцијске контроле, а радило се о готовим одевним предметима међу којима су били доњи делови тренерке, панталоне и мајице.
– Узорци производа били су обележени податком о сировинском саставу природних материја, а утврђено је да се радило о мешавини вештачких и синтетичких материја. Највећи проценат са утврђеним неправилностима чине производи пореклом из Кине – наведено је у одговору на посланичко питање ЛДП-а Тржишној инспекцији о контроли гардеробе, а који је пренео Танјуг.
Истовремено, у току 2012. године било је 200 контрола гардеробе после којих је донето 50 решења о привременој забрани промета текстилних производа, а упућени су и захтеви за покретање прекршајних поступака.
Поставља се, стога, питање у чијој је надлежности проверавање тачности натписа на етикетама гардеробе и коме потрошачи могу да се жале уколико посумњају да су преварени, односно да су купили комад одеће на којем пише да је од памука, а посумњају да је реч о синтетици.
У Сектору тржишне инспекције за „Потрошач” кажу да је Закон о заштити потрошача предвидео тачну процедуру и да она мора да се испоштује.
– Потрошач се, пре свега, обраћа трговцу код кога је купио робу којом није задовољан, а уколико са њим не постигне оно што је желео, може да контактира са удружењима потрошача која ће га посаветовати шта даље може да учини, да ли ће се покренути поступак медијације или евентуално поступак пред редовним судим – наводе у Тржишној инспекцији додајући да уколико грађани имају дилему, могу да се обрате и њима.
– Уколико је повреда прописа коју они пријављују из делокруга наше надлежности, ми покрећемо поступак инспекцијског надзора по службеној дужности јер је та пријава послужила као иницијатива. Подносилац пријаве нема својство странке у поступку који је покренут на основу те иницијативе. У поступку инспекцијског надзора, ми предузимамо законом прописане мере, доносимо решења којима налажемо извршења, односно отклањање неправилности. Можемо и да забранимо одређено пословно понашање или да робу ставимо ван промета. Наравно, подносимо и пријаве надлежном правосудном органу против прекршилаца – кажу инспектори, напомињући да када се жале трговцу, купци би требало да знају да је он дужан да им одговори најкасније у року од 15 дана са изјашњењем о поднетом захтеву и предлогом решавања.
У случају да се трговац у року од 15 дана од дана пријема рекламације не јави потрошачу, он може да их пријави Тржишној инспекцији.
Готово 50 одсто промета „на црно”
Велики је проблем то што јефтина гардероба није дорађена на скупљање и на постојаност боје (уз слику)
Милан Кнежевић, власник конфекције „Модус”, каже за „Потрошач” да је највећи проблем то што се у зони црног тржишта обави више од 50 одсто укупног промета одеће у Србији, а за највећи део који се тако увезе уопште нема евиденције о квалитету.
– Важно је знати да полиестер може бити и скупљи од памука, па је заправо проблем то што највећи део увозне робе који иде црним каналима нема никакву декларацију. Она има нижу цену јер је недорађена на скупљање и на постојаност боје. То значи да се шије од материјала који није дорађен и зато се скупи после прања. Ми то зовемо „памперс”, јер може да се баци после једне употребе – објашњава Кнежевић, додајући да на неквалитетним увозним материјалима, нарочито из Кине, боја није постојана. Тиме се такође обезбеђује нижа цена будући да је фиксирање боје отприлике 10 одсто цене.
– Све то заврши не само на илегалним тезгама широм земље, већ и код појединих легалних произвођача – наводи он и истиче да је купац у безизлазној ситуацији јер голим оком ову разлику у квалитету тешко може да увиди.
Али, каже, може да се води старим трговачким правилом.
– Не може нешто да буде и јефтино и добро. Чим је цена сумњиво ниска, сумњив је и квалитет. Уколико је од 100 одсто памука, мајица не може да кошта мање од 3,5 или четири евра – закључује Кнежевић.
Шта мора да пише на декларацији:
– назив и врста робе
– састав и количина
– подаци о произвођачу
– земља порекла
– увозник
– упозорење на евентуалну опасност или штетност робе
– текстилни производ мора да има ознаку величине и начина одржавања (како опрати одевни предмет – ручно, машински или на хемијском чишћењу, да ли је дозвољено пеглање)
4 савета:
– Пре куповине детаљно прочитати декларацију која мора да садржи основне податке о роби
– Уколико није јасна или потпуна, затражити од трговца додатна обавештења о квалитету робе, њеном саставу и начину одржавања
– Куповати на продајним местима и у објектима на којима је истакнут назив трговца
– Неиздавање рачуна или неевидентирање промета кроз фискалну касу, отвара сумњу у легално пословање трговца, а тиме и у квалитет одеће
Шта значи „саобразност” гардеробе
У инспекцији кажу да, у складу са одредбама Закона о заштити потрошача, трговац је дужан да преда потрошачу робу која је саобразна уговору, а она је саобразна ако:
– одговара опису који је дао трговац и ако има својства робе коју је трговац показао потрошачу као узорак или модел
– ако има својства потребна за нарочиту употребу за коју је потрошач набавља, а која је била позната трговцу или му је морала бити позната у време закључења уговора
– ако има потребна својства за редовну употребу робе исте врсте
– ако по квалитету и функционисању одговара ономе што је уобичајено код робе исте врсте и што потрошач може основано да очекује с обзиром на природу робе и јавна обећања о посебним својствима робе датим од трговца, произвођача или њихових представника, нарочито ако је обећање учињено преко огласа или на амбалажи робе
Трговац је одговоран за несаобразност робе која се појави у року од две године од дана преласка ризика на потрошача и зато је он увек прва адреса за жалбу.
Извор: ПОЛИТИКА
