Србија Дан конкуренције обележава с много притужби на нарушавање правила слободне тржишне утакмице у којима чак и држава не налази право место.
Jош један Дан конкуренције, који се данас обележава, Србија дочекује са не баш завидним стањем на домаћем тржишту. Општи став је да нам је конкуренција веома слаба и да цех недовољно развијеног тржишта и слабе конкуренције међу трговцима и произвођачима кроз више цене плаћају – потрошачи.
Саговорници „Политике” борбу против нарушавање конкуренције виде на потпуно различите начине. Док једни оцењују да је најбољи начин превенција, односно слободна трговина и могућност да се што више фирми бави истим послом, други очекују да држава, кроз антимонополско тело оличено у Комисији за заштиту конкуренције, поведе борбу против оних злоупотребљавају доминантан положај на тржишту.
Тако у водећим потрошачким организацијама у земљи сматрају да би држава морала да оснажи Комисију за заштиту конкуренције и да она прописује што строже казне за оне који нарушавају слободну тржишну утакмицу.
– Ако би казне биле драконске, то би дало ефекта, а и користи би имали крајњи купци. Мислим да би требало максимално активирати антимонополска тела и да се што строже санкционишу сви који угрожавају конкуренцију – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, додајући да је област заштите потрошача неопходно спојити са заштитом конкуренције.
– Мислимо да је неодрживо да у Сектору за трговину буде и заштита потрошача, то је контрадикторно и зато тражимо да она пређе у област заштите конкуренције, јер ту је све, и трговина и енергетика, ту су финансије. На тај начин би се део наплаћених казни за злоупотребу доминантног положаја одвајао и за заштиту потрошача уместо да иде из буџета. То, на пример, у Италији даје одличне резултате – објашњава Паповић и најављује да ће то затражити на данашњем скупу у „Палати Србија” у Београду, који ће бити посвећен Дану конкуренције.
Са друге стране, либерални економисти углавном упиру прстом у државу. Како тврде, она је та која је у претходном периоду омогућила картелско понашање појединих произвођача и нарушавање конкуренције. Зато није логично, истичу, да се она сада бори против њих.
– Влада у тој области треба мање да ради. Да отвори границе, што би натерало домаће произвођаче да се носе са оштријом конкуренцијом и да тако буду бољи и ефикаснији. Не само да бисмо тако имали оштрију конкуренцију, већ би она збрисала половину овдашњих монопола. Осим тога, да нема блокада уласку и да је увоз слободан, не бисмо у 2012. години имали апсурдну појаву да не можемо да купимо уље или шећер, као што се догодило – сматра Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.
Често је цитирано и излагање Данице Поповић, професорке Економског факултета, на округлом столу посвећеном управо стању конкуренције у Србији пре три године. Њена метафора да живимо у кафани пуној дима и да је основни лек да отворимо прозоре, односно да пустимо слободну трговину, након чега би половина монопола нестала, и данас је актуелна.
За то време, у последњем извештају Комисије за заштиту конкуренције, који је доступан јавности, а који се односи на 2011. годину, пише да су вођени поступци за повреду конкуренције, попут осам поступака за рестриктивне споразуме, четири за злоупотребе доминантног положаја и седам за одређивање мера заштите конкуренције, али нису сви завршени. Најпознатији случајеви били су казне за „Имлек” и „Суботичку млекару” због злоупотребе доминантног положаја на тржишту, као и за „Идеу” и „Гранд кафу” због, како су навели у Комисији, склапања рестриктивних споразума односно „договарања тајног рабата од два одсто који осталим купцима није био доступан”.
Извор: Политика
