Афлатоксин је производ развоја плесни Аспергиллус флавус. Јављају се у пределима са влажном климом, баш као што је Србија, али као последица суше, баш као и у Србији. У нашој држави се појавио у кукурузу током сушне 2012. године и стручњаци су проценили да је 70 одсто рода затровано.
Преко кукуруза који се користи као исхрана стоке, афлатоксин је доспео у организам крава. Афлатоксини који се налазе у млеку најјачи су познати канцероген у природи.
У Србији је дозвољена количина афлатоксина у млеку 0,05 микрограма по килограму, у ЕУ 0,025, док је у Мађарској потпуно забрањен.
Да би се направио килограм сира, потребно је најмање 3,5 литра млека, што значи 3,5 пута више потенцијално зараженог млека и исто толико већу опасност по здравље људи.
Када једном уђу у ланац исхране, афлатоксини се тешко уништавају.
Најчешћа болест - рак јетре
Одрасле особе имају високу толеранцију на афлатоксине, пошто су широко распрострањени у природи. Ипак, уколико сте стално изложени његовом дејству, опасности су веће, а најчешћа болест која се јавља је рак јетре.
Сточној храни и концентратима могу да се додају одређени минерали који омогућавају да животиња кроз излучевине избаци отров из организма и не веже га у месо.
Од три до седам дана након што се прекине исхрана музних крава контаминираном храном, афлатоксини исчезавају из млека.
Пошто је сточна храна затрована зараженим кукурузом, овај канцероген ће се појавити у свим производима који су настали као последица кознумирања затроване хране: у млеку, сиру и другим млечним производима. Потрошачи ни по укусу ни по мирису не могу ни да посумњају да су млеко и друхге намирнице токсичне.
Шта афлатоксин може да уради организму
Токсични ефекти примарне акутне микотоксикозе се манифестују као упалне промене на органима за варење. Акутне афлатоксикозе се одликују наглим погоршањем стања организма, унутрашњим крварењем и смрћу. Ипак, да би дошло до оваквих промена мора се унети изузетно велика количина афлатоксина.
Извор: Блиц
