Главни разлог за високе камате је мали број трансакција због врло мале куповне моћи, тако да банке наплаћују високе камате и марже да би оствариле профит. Уколико се у обзир узму кредити у еврима, тада се годишња ефективна камата креће и до 25 одсто годишње и састављена је од просечног тромесечног или шестомесечног еурибора, камате банке у Србији. Пошто у Србији послују 32 банке, логично је очекивати да ће механизми конкуренције снизити камате и марже, али се то није десило, тако да привреда и грађани Србије нису ни приближно равноправни по том питању са онима у ЕУ. Камате на динарске кредите иду и до 36 одсто, зависи од врсте зајма, а ту су ограничавајући фактори инфлација, тако да испод тога ни једна банка нема рачуна да одобрава зајам, уз релативно високу референтну камату НБС од 11,25 одсто која такође утиче да камате буду високе. Економиста Горан Николић каже да би због приличног броја банака у Србији, с обзиром на величину тржишта, требало очекивати високу конкуренцију и међусобну борбу за клијенте којима ће понудити повољније камате, али је то изостало. С друге стране, банке наплаћују релативно високе марже, које оне правдају ризицима, мада догађаја који би произвели ризике по банке није било последњих година у Србији, због чега би банке евентуално претрпеле губитке већих размера, посебно оне са страним власништвом, казао је Николић. У овом тренутку у Србији су једино оправдани стамбени кредити и зајмови за покретање производње, а сви остали, попут задуживања код банке да би се ишло на летовање, представљају неодговорно понашање, јер новац за такве потребе данас би требало уштедети, каже Николић. Главни разлог због којег су камате на кредите у Србији високе, по Николићевим речима, је и чињеница да банка која је ушла код нас и освојила тржиште, покушава због релативно малог броја трансакција, услед врло мале куповне моћи, да наплати високе камате и марже да би остварила профит. "Дакле, у суштини банке на малом обиму трансакција, желе да остваре зараду и да имају профите, што и сваке године мање - више имају, за разлику од других делова привреде, где се не можемо похвалити таквом успешношћу", истакао је он. Николић је указао на пример Немачке, где се годишње остварује и до 10 пута више трансакција по једном клијенту, јер је тамо бољи животни стандард и последица је да су банкарске камате много ниже, а банке остварују профит на основу великог броја трансакција. Разлика у каматама је најмања на стамбене кредите у ЕУ и Србији, док су оне најизраженије код потрошачких и готовинских зајмова који су код нас много скупљи, казао је он.
Претрага
