Камате ће убудуће у свим банкарским уговорима морати да буду врло одређене тако да корисник нема дилему око њихове висине, а банке које су последњих година једнострано мењале услове задуживања својим клијентима то више неће моћи да раде. Штавише, у наредних шест месеци мораће да врате камате на ниво на коме су биле у тренутку потписивања уговора. Ово је последица управо усвојеног Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Ново законско решење не важи ретроактивно како су банке тумачиле, већ ће се примењивати на будући део уговора који су у течају. Другим речима, враћања новца клијентима на чије су кредите банке примењивале одредбе да камате могу да мењају у складу с пословном политиком или сличним уопштеним уговорним одредбама - неће бити. Ипак, многи кредити ће тако убудуће мање коштати кориснике.
Уколико, пак,неки банкарски дужник сматра да је оштећен за време док није било Закона о заштити корисника финансијских услуга може заштиту да тражи судским путем, али по основу других закона, попут Закона о облигацијама.
Банкарски уговори више неће моћи да имају одредбе које упућују на пословну политику. Закон је банкама прописао да у наредних шест месеци морају неодређене и неодредиве одредбе уговора да ускладе с наредбом новог закона. У том периоду, до усклађивања уговора, банке неће моћи да повећавају висину уговорне обавезе с позивом на уговорене неодредиве елементе.
Закон је изричит да, ако се ради о фиксној уговореној обавези, или да у случајевима када висина обавезе зависи од променљивих елемената, ти елементи морају бити такви да се званично објављују као што је случај са референтном каматном стопом или индексом потрошачких цена.
Народна банка Србије јуче је појаснила да ће се убудуће камате усклађивати тако да висина уговорене променљиве каматне стопе или њеног дела, које сада Закон препознаје као неодредиве, не може бити већа од онога што је било у тренутку закључења уговора.
На пример, банка и клијент су уговорили камату као збир тромесечногеурибора плус два одсто, а тај збир је у моменту закључења уговора износио, рецимо, пет одсто са уговореном могућношћу да банка мења каматну стопу у зависности од њене пословне политике. У међувремену, иако је тромесечни еурибор пао, банка је задржала висину каматне стопе на нивоу од пет одсто или ју је повећала на, на пример, шест одсто. Убудуће важиће уговорена камата као збир тромесечногеурибора плус два одсто и убудуће ће се мењати само у зависности од кретања тромесечног еурибора.
Банке неће моћи од корисника да траже накнаду за усклађивање уговора, нити додатну документацију ради тог усклађивања.
