Шошкић наглашава да је "битан импулс ценама на тржишту у Србији, по свој прилици, дало одсуство здраве конкуренције на појединим деловима тржишта производње, откупа и промета пољопривредних производа, неадекватних мера заштите домаћег тржишта, субвенција и интервенција из робних резерви". Он додаје да је један део изазван растом цена хране на светском тржишту.
Гувернер објашњава да се Влада обавезала да ће ове године контролисане цене максимално да расту до девет одсто, али да су оне са априлским поскупљењем струје већ порасле за око 8,4 одсто чиме је Влада практично већ искористила могућност подизања контролисаних цена.
"При том, мислим да би било природно да ове године контролисане цене расту мање него што је максимално договорено за 2011. годину, јер су прошле године оне порасле за око 1,5 одсто више од горње границе договореног. Наравно, све ово је важно ако Влада и НБС, у договору и заједничким мерама, треба Србију да воде ка релативно ниским нивоима инфлације", каже он.
"Верујем да је Влада свесна проблема и да ради на њиховом отклањању", додаје Шошкић.
Он наглашава да "тешко можемо говорити о могућности дугорочног стабилизовања кретања цена, што је Србији преко потребно, ако нисмо у стању да поставимо одговарајуће системске мере за стабилизацију цена хране која, као што знамо, учествује са 37,8 одсто у укупној инфлацији код нас"
Високе камате и пад премије ризика подигли динар
Гувернер Шошкић каже да је тренд раста вредности динара у односу на евро последица, пре свега, високих каматних стопа у земљи изазваних високом инфлацијом, али и падом премије ризика наше земље.
Дејан Шошкић каже да "НБС пажљиво прати ситуацију на тржишту. Не искључујем могућност и других мера или комбинације инструмената монетарне политике са циљем стабилизације цена и кретања на финансијском тржишту земље".
"НБС је била свесна чињенице да претерани раст референтне каматне стопе може да изазове прилив новца из иностранства и отуда је подигнут ниво обавезне резерве почетком ове године како би се спречило претерано подизање каматних стопа", додаје он.
Шошкић наводи и да је додатни прилив капитала у земљу тренутно углавном у облику краткорочних и средњорочних портфолио инвестиција, док би квалитетнији прилив капитала био у облику дугорочних инвестиција, посебно у облику реалних улагања, посебно у извозну индустрију и пољопривреду.
"Важно је да се створи јефтина и ефикасна држава и укупан повољан пословни амбијент како би се и променила структура прилива капитала у правцу квалитетнијих инвестиција које директно отварају радна места у извозно оријентисаним економским активностима", сматра гувернер.
