Осим што купују јефтинију храну, Немци имају много веће зараде него грађани Србије. Просечна плата у Немачкој износи око 2.000, а код нас је око 350 евра.
Није чудно што се Немци хвале како имају најстабилније цене хране у Европи, али јесте што су у земљи сељака кромпир и јабуке за годину дана поскупели 172, односно 94 одсто.
И док грађани не могу да схвате шта их је снашло, произвођачи имају спремне одговоре. Поскупљења су неминовна, кажу, због скока курса и цена хране на светском тржишту, затим због раста цена струје, горива, амбалаже и сировина, али и услед скупог семена и средстава за заштиту биља. По правилу, и род је лош, а и временске прилике такође. А шта је са трговачким маржама, монополима?
Влада Србије с новим министром трговине и пољопривреде Душаном Петровићем на челу најавила је мере којима ће бити заустављен раст цена хране. За сада је донета уредба о пшеници и брашну, којом је извоз ових производа забрањен, али и уредба о хлебу којом је цена векне од брашна Т- 500 до краја септембра ограничена на 54,22 динара. Остале владине мере, кажу, биће убрзо готове. За то време трговци праве нове рачунице, будући да су им произвођачи и увозници већ доставили нове ценовнике који ће почети да се примењују у мају, а по којима ће поскупети слаткиши, месне прерађевине, рибље конзерве, смрзнуто поврће...
Одговоре на ова питања Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, сматра кључним да би се открило зашто је храна скупа.
"Цене су високе више због трговачких него због произвођачких монопола. Наши трговци су навикли да имају маржу од 30 до 50 одсто, и када тога нема, неће да раде. Колико на тај начин зарађују, говори податак да марже на западу износе од 10 до 15 одсто. Власт је имала идеју да ће тржиште регулисати цене, и видимо докле смо дошли. Држава мора да води рачуна о ценама", каже Паповић.
Пример кромпира, који се донедавно продавао по цени и од 120 динара за килограм, можда најбоље говори како уништавање домаће производње, што директно, што индиректно, повећава цене. Евица Михаљевић, координатор Асоцијације „Плодови Србије”, каже да су од 2007. године до данас површине под кромпиром смањене са 900 на 400-450 хектара.
"Претходних година људи су бацали кромпир јер су фабрике за прераду радиле мање, а није био могућ извоз у ЕУ; држава је претходних година урадила мало да обезбеди дозволу за то тржиште. Све је на Министарству пољопривреде", поручује Михаљевићева.
Да сељаци због проблема пласмана и малих субвенција губе интересовање да нешто гаје, истиче и Владана Хамовић, помоћник директора Института за економику пољопривреде.
"Да би се зауставио раст цена, држава мора да повећа субвенције, да обезбеди довољно складишног простора, али и извозне дозволе како би сељаци могли лакше да продају робу. Робне резерве би требало да функционишу тако што ће храну куповати када је јефтина, а продавати је када је скупа, а не када се то неком прохте", истиче Хамовићева.
Објављено: „БЛИЦ“ 17.04.2011.
