За покриће просечне потрошачке корпе, која је у новембру прошле године у просеку износила 39.454 динара, било је потребно 1,15 просечних зарада.
Због пораста цена већине основних намирница, грађани су приморани да своје потребе сведу на минимум. За потрошачку корпу која обухвата 12 намирница, потребно је издвојити од 1.784 до 2.176 динара.
Према истраживању Републичког завода за статистику, просечна плата у Србији у децембру прошле године износила је нешто више од 39.500 динара, односно око 375 евра. Већини то није довољно да покрије просечну потрошачку корпу, јер је Нова 2011. са собом донела поскупљење великог броја намирница.
Званичници Владе признају да ће ова година бити тешка, док грађанима то признање и није потребно, јер све им је јасно чим крену у куповину. Како многи кажу, оно што зараде дају за храну, поред чега најчешће морају и да се задужују.
"Стварно човек мора да има скромне захтеве, како би себи омогућио оно најосновније. Увек неко у породици мора да се одрекне нечега, да би остали у породици имали. А потрошачку корпу планирамо тако што одбацујемо оно без чега можемо, а зна се шта је најпотребније, то је храна. На то и највише трошимо", каже једна 40-годишња правница из Београда.
За незапослене грађане у Србији потрошачка корпа готово и да не постоји. „Тешко да могу да обезбедим све намирнице, зависим од мајчине пензије, пошто сам незапослен. Да нам додатно моја млађа сестра не помаже, гладовали бисмо. Док покријемо све рачуне, једва остане за хлеб и млеко", каже 35-годишњи Београђанин.
Поред хране, велики издатак је и кућна хемија, коју поскупљење такође није заобишло. Па тако, рецимо, за 6 кг прашка за веш треба издвојити 810 динара, или чак за 3 кг истог 649 динара.
Поскупело и у Немачкој, али једва
Талас поскупљења животних намирница није заобишао Немачку, која ипак остаје међу најјефтинијим земљама у Западној Европи. У Немачкој се иначе троши само око девет одсто зараде на храну.
Килограм јабука не може да се нађе испод једног евра. Поморанџе су мало скупље. Килограм кромпира се креће од пола до једног евра. Међу скупљим артиклима је хлеб који у пекарама кошта више од евро и по за векну. Сунцокретово уље може да се нађе за око 1,3 евра, а паковање од 10 јаја за 1,4 евра. Од средстава за хигијену, сапун је доступан већ за 30 центи, а пет килограма прашка за веш кошта од 6 до 10 евра.
На крају 2010. године грађани у просеку 1,6 одсто скупље плаћају основне животне намирнице. У такозваној "потрошачкој корпи" само у децембру за храну је требало да се издвоји 3,6 процената више него на крају 2009. То је највећи пораст цена хране у последње две године у Немачкој.
Међутим, ова земља за потрошаче и даље представља „Меку за прехрањивање". Цене великог броја артикала у малопродаји су најниже у западној Европи. Немачка је већ дуго при дну листе земаља чланица Европске уније према порасту цена животних намирница. Такође, иако су цене хране порасле 1,6 одсто за годину дана, и просечна зарада је, према подацима Савезног завода за статистику, скочила за 1,3 одсто.
Тим Берман из Савезног завода за статистику за Дојче веле наглашава да постоје знатне разлике међу намирницама. „Ако се погледа 2010. година, упада у очи поскупљење уља, воћа и поврћа. Воће је поскупело за пет одсто, поврће шест одсто, а уље је чак девет процената скупље. С друге стране, на пример, цене хлеба, меса и млечних производа су малтене стабилне. Тако имамо велике разлике у промени цена код различитих производа", каже Берман.
Берман наглашава да је Немачка значајно напредовала у повећању стандарда грађана и да има снаге да га задржи на високом нивоу.
Међу најјефтинијим намирницама је свакако млеко. За литар дуготрајног млека са три одсто масти треба да се издвоји око 60 центи. И пилетина је повољна. И у најскупљој продавници са робом одличног квалитета килограм пилећег меса не прелази 2,5 евра. За сладокусце је рај. „Милка" од 100 грама кошта 80 центи и она је међу најскупљим чоколадама.
"У поређењу са другим земљама у свету, у Немачкој се не троши много на храну - само девет одсто. Та потрошња је и даље на рекордно ниском нивоу. На пример, пре 30 година трошило се око 19 одсто прихода на храну, а 1950. чак 46 одсто", објашњава он.
И у „потрошачкој корпи" у Немачкој храна не заузима највећу ставку.
„Поред хране постоји много производа који се укључују у потрошачку корпу. Ту је чак 700 производа и услуга, међу њима и одећа, ципеле, књиге, гориво итд... Најскупље у потрошачкој корпи је одржавање куће које чини око 30 одсто. Поред хране ту су још транспорт, рекреација, култура и друге ствари од којих свака чини више од 10 одсто у потрошачкој корпи. Поредећи цене у последњих пет година, могло би се рећи да је вредност потрошачке корпе константна", рекао је Тим Берман.
Потрошачима у Немачкој је у половини случаја најбитнија цена хране па тек онда квалитет. Они важе за веште и упорне ловце на јефтине производе. Такође су међу највећим оптимистима у Европи, према бројним истраживањима. Изгледа да стварно немају разлога за бригу ни у скоријој будућности.
Izvor: DW (Deutsche Welle), 30.01.2011.
